Тако ће нова министарка унутрашњих послова Лучијана Ламоргезе бити задужена за промену оштре политике против миграната свог претходника лидера Лиге Матеа Салвинија, који се оштро противио бриселској мигрантској политици и који је изазвао пад досадашње коалиције са покретом Пет звезда.
„Врућ кромпир“ пао је у руке новог министра економије Роберта Гвалтиерија, који ће морати да обликује буџет за 2020. годину, како би спречио повећања ПДВ-а у износу од 23 милијарди евра, смањи порез и уведе минималну плату, држећи Европску комисију по страни.
Ко се највише радује
Нови састав Владе у Риму чини се да посебно радује Брисел. Наиме, потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс је изјавио да је добро што је нова Влада Италије на потпуном проевропском курсу и додао да је спреман на сарадњу са њом.
Међутим, како за Спутњик оцењује политиколог Александар Павић, радост бриселске администрације могла би да се претвори у „Пирову победу“.
„Ова влада направљена је само како би се спречио Салвинијев долазак на власт, како би се спречио ’још један Орбан‘, овог пута у Италији. То је практично главни замајац формирања нове Владе, у шта су више били умешани спољни фактори, него сами Италијани. Наиме, Салвини и његова партија су сада најпопуларнији политичар и партија у Италији, а ова влада је формирана само да би се спречили превремени избори на којима би Салвини однео победу и самостално формирао власт. Такав исход био би наставак оног такозваног ’популистичког таласа‘ којег се бриселска ’дубока држава‘ толико плаши“, објашњава Павић.
Салвинијев одговор
Он напомиње да треба имати на уму да, иако Брисел краткорочно гледано има разлога за задовољство, лидер Лиге Матео Салвини неће мирно да се повуче и да ће већ наредног месеца организовати протесте.
„Његова порука ће бити да народна воља мора да се поштује и да Влада не може да се прави мимо најпопуларније политичке снаге у земљи. Салвини ће искористи атмосферу у друштву и то што је Брисел практично, заједно са партијама које су сада формирале власт, направио један отворено антидемократски чин, уместо да се иде на ванредне парламентарне изборе где би грађани опет исказали своју вољу по питању тога ко треба да води Италију“, сматра Павић.
Када је реч о будућности нове Владе, наш саговорник каже да је јасно да ће она бити приморана да иде непопуларним курсом даље политике затезања у економској сфери, као и либерализације мигрантске политике.
„Они ће морати опет да пуштају више миграната него што је то био вољан да ради Салвини, а његов оштар став у том погледу управо је био и главни разлог његове велике популарности. Дакле, имамо краткорочну победу бриселократије над демократском вољом народа у једној од земаља чланица Европске уније“, истиче Павић.
Колико ће опстати нова влада?
Наш саговорник сумња да ће ова Влада опстати до наредних редовних парламентарних избора 2023. године.
„Италија је у јако лошем финансијском стању, а политика која ће се водити скоро да гарантује да ће то стање бити још горе. Притом, ако будемо сведоци нове навале миграната, уз протесте Салвинијеве Лиге, све то ће опстанак ове владе пуне четири године чинити немогућим. Питање је да ли ће опстати и годину дана. Међутим, Брисел је, као и цела та глобалистичка суперструктура на политичком Западу, сада у фази да бира чак и краткорочне победе, јер више нема никакву визију осим да како-тако одржи тај неодрживи неолиберални систем због којег све више људи лоше живи“, категоричан је Павић.
Брисел сада, уверен је Павић, размишља по принципу „од данас до сутра“, али растуће незадовољство свуда у свету, па и у Италији, због тешке економске ситуације, бесперспективности и све веће социјалне неједнакости довешће до тога да ће Влада у Риму тешко моћи да оствари пун мандат.