Лист напомиње да су борбена возила, названа по Јосипу Стаљину, имала нагнут предњи оклоп, који је буквално могао да одбија гранате које падају по њему.
Совјетски ИС-3 разликовао се од легендарног Т-34, и то не само споља, већ и по потпуно новој конструкцији куполе — заобљеној и са искошеним странама.
„Серија тешких совјетских тенкова, од предратног модела КВ-1 и прелазних верзија КВ-85 и ИС-1 до ИС-2, имала је предности у односу на већину немачких модела из Другог светског рата“, напомиње аутор чланка.
Што се тиче укупних карактеристика оклопа, ватрене снаге и покретљивости, само „Пантер V“ и „Краљевски тигар“ могли су да им представљати конкуренцију. Међутим, први тенк је имао слабо наоружање и оклоп, а „Краљевски тигар“ је заостајао у брзини.
Иако је топ тенка ИС-2 калибра 122 мм био инфериорнији у односу на дуги топ калибра 88 мм „Краљевског тигра“, совјетски тенк је био лакши и имао је боље маневарске способности.
„ИС-2 је, упркос неким недостацима, био застрашујуће оружје, посебно током периода од јесени 1944. до пролећа 1945. године, током последње офанзиве Немачке. Многе слике из Битке за Берлин приказују његов карактеристичан и невероватно дугачак топ“, објашњава се у чланку.
ИС-3 је била последња модификација овог совјетског тенка, а први пут се појавио у јавности на паради у Берлину 1945. године.