„Блиц“ пише да су се Доневски и његове колеге са Универзитета у Токију и Универзитета Калтех у САД удружили у пројекту „Силвер раш“, чији је циљ откривање најудаљеније структуре у свемиру, а значајан допринос открићу био је управо рад који је наш астрофизичар објавио прошле године.
Дарко је родом из Вршца, завршио је физику и астрономију на новосадском Природно-математичком факултету, постдипломске студије у Лајдену у Холандији, а докторске студије у Марсељу. Тренутно је постдокторски стипендиста Италијанске свемирске агенције и ради на Институту „СИША“ у Трсту, који се бави напредним истраживањима у области природних наука. Однедавно је коуредник и водитељ на првом научном радио-подкасту на српском језику.
Откриће овог типа привукло је пажњу светске научне јавности, а Доневски за „Блиц“ објашњава како је истраживање важно, јер мења досадашње разумевање о томе како се галаксије групишу у јата.
„Галаксије еволуирају, баш као и све друго у природи. Једна од најспектакуларнијих етапа ове еволуције је стварање огромних јата галаксија, које су најмасивније структуре у читавом свемиру и имају укупну масу већу од хиљаду милијарди сунчевих маса. Галаксије су, по тој особини да се групишу, налик птицама које лете у јатима. Научници данас зато покушавају да развију нове методе, како би те структуре нашли и у најдаљем свемиру“, објашњава Доневски.
Каже да је то од кључног значаја како би се проучили физички услови који су у васиони владали непосредно након великог праска.
Као пример наводи да их занима — да ли су тада постојали комплексни органски молекули.
„Откривање таквих далеких светова није лако, главни је проблем што су та млада јата галаксија веома далеко и често су од наших очију сакривена прашином начињеном од сићушних честица силиката угљеника насталих у свемиру“, наводи Доневски.
„А пронаћи систем од 12 галаксија, које интерреагују на малом простору у тако далеком свемиру, запањујући је резултат“, објашњава Доневски.
У том смислу помиње како је „Хабл“ телескоп снимио само једну од ових 12 галаксија у свом редовном прегледу неба.
Иначе, за откриће најудаљенијих галаксија, тим научника је користио најпрецизнији оптички телескоп на Земљи „Субару“, који се налази на Хавајима. Њиме је снимљен велики део јужног неба, а затим су мапе претраживане, не би ли се уочило повећање густине, што би сугерисало да у датим облацима можда постоје протојата.
Како би заиста потврдили да је реч о повезаном протојату, морали су да пронађу начин да разумеју да ли се око тих малих галаксија налазе и неки џинови скривени у прашини, а управо се у томе као кључан показао рад Доневског.
Он је, користећи инфрацрвени свемирски телескоп „Хершел“, трагао за оним галаксијама које имају екстремну терминалну амисију прашине.
„Користећи тај метод, открили смо да се око нашег протојата налази неколико прашинастих џинова, какве не очекујемо у тако раном свемиру“, каже Доневски и додаје да је слично када се прати еволуција човека или животиња и да сада постоји алат уз помоћ ког може да се прати развој читаве једне структуре од прошлог до данашњег времена.