„Орлови“ су у једном тренутку имали и 21 поен заостатка, па ће имати тежи пут до евентуалног финала — Аргентину уместо Пољске, а потом највероватније селекцију САД.
Светислав Пешић, тренер Барселоне и светски шампион са Југославијом 2002, каже за „Спорт клуб“ да Србија није имала одговор на шпанска изненађења у одбрани. Ипак, оптимиста је — верује у победу над Аргентином, као и у највеће домете Србије.
„После Американаца, најбољу кошарку играју Шпанци и Срби, то је прва ствар и то су главни фаворити за освајање медаље. Када је реч о самој утакмици, видело се да смо ми имали много мечева које смо добијали наизглед лагано, давали смо по 100 поена... То јесте одраз квалитета екипе, али и показатељ да ривали нису имали објективни квалитет да играју с нама — можда једино Италија која је могла да нас тестира, али нема унутрашње играче, без тога је у Европи проблем играти“, почиње Пешић и додаје:
„Ова утакмица није одлучена у последњих пет минута, није било неизвесне завршнице, али мислим да ће их бити када се буду играли најважнији мечеви. Шпанија и Србија су ту негде — мало су нас изненадили трик одбранама, као што Скариоло обично ради, али је то је само једна утакмица, не верујем да у евентуалној следећој утакмици могу да поремете ритам озбиљних екипа као што је наша или америчка“.
Србија је одлично почела, водила 20:13, али је увођењем нешто ниже поставе, Шпанија убрзала темпо и одбраном преломила меч јако рано.
„Наравно да нико није очекивао такву партију, нису ни наши играчи, али нисмо успели да се адаптирамо — уместо да ми преузимамо иницијативу, реаговали смо на оно што је противник радио. Одједном је то била нова ситуација за све играче, крајем прве четвртине су Шпанци променили одбрану, играли комбиновану и зонску одбрану. Ту смо ми испали из ритма напада, почели смо превише да размишљамо како да решимо ту врсту одбране и заборавили да је агресивна одбрана у ствари најбољи напад на зону јер се тако добијају поени из контре. Једноставно смо превише били оптерећени како да решимо тај проблем — ту као да се видело неко неискуство, а то је изненађење за мене јер имамо искусне играче који то поприлично добро решавају. Али кажем, једна утакмица. Боље сада него у борби за медаље“.
Баш споменуте 2002. године Пешић је био у вероватно још лошијој ситуацији после пораза, а у таквим ситуацијама кључно је подићи самопоуздање екипе. Следећи противник је Аргентина, а тај дуел на програму је у уторак од 13 часова.
„Када победиш упркос томе што ниси играо на свом нивоу, онда не научиш баш превише. Али када се доживи пораз, онда се детаљније анализира због чега си дошао у ту ситуацију. Наравно да је увек боље да се победи, али овај пораз ће 100% бити добра лекција да се запне у следећем мечу. Аргентина није више она репрезентација из 2002. или 2004. године, нема довољно играча — има добре спољне кошаркаше и Сколу, али у нормалним условима они не би требало да угрозе победу Србије. Понављам, у једној утакмици све је могуће, али ја не верујем да Аргентина може да нас савлада“.
Јасно је да ће екипа Александра Ђорђевића морати да подигне ниво игре уколико жели да оствари амбиције и освоји медаљу.
„Игра сваке екипе почиње од бекова, и у одбрани и у нападу. Неоспорни су наш индивидуални квалитет и искуство које имамо, јер та екипа са мањим променама већ дуго игра заједно. То су све кошаркаши који не падају у несвест од славља када се побеђује и који не плачу и не кукају кад се изгуби. Сваки играч је важан. Против Шпаније смо имали савршеног Богдановића, али видели сте... Један играч не побеђује, али један зато играч може да поремети комплетан концепт игре. Морамо да будемо мирни, да се врати боља одбрана и да се не реагује на било шта, већ да се преузима иницијатива. Нема разлога да се то не деси. Очекујем од Бјелице да игра боље, на свом нивоу. Од Јокића такође“.
Пут сада јесте тежи јер су Американци потенцијални противници у полуфиналу, али медаља је и даље достижна.
„Све је отворено. Сигурно је да би било боље да смо избегли Американце до финала, али ми њих можемо да добијемо. Верујем да ће победа над Аргентином вратити самопоуздање играчима. Мислим да је добро што играмо с Аргентинцима — они јесу велико име, али мислим да немају потребан квалитет и да добијамо тај меч. Екипа САД расте из утакмице у утакмицу, као и свака њихова екипа — мало су се привикли на правила и мало су се уиграли, али и ми смо јаки. Ипак, фокус мора да буде прво на Аргентини“, закључио је Пешић за „Спорт клуб“.