Неколико тренутака пошто су сатови објавили да је наступила среда, 11. септембар, дан на који су се пре осамнаест година терористи Ал Каиде отетим авионима пуним путника обрушили на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, центар авганистанске престонице Кабула потресла је експлозија.
Сирене за узбуну су се укључиле, а недуго затим објављено је да је ракета погодила двориште Амбасаде САД. Терористички напади на Кабул и друге авганистанске градове уобичајени су на годишњицу највећег терористичког напада на америчком тлу, а ово је први такав удар након што је амерички председник Доналд Трамп објавио да су преговори са талибанима „мртви“.
Иако амерички медији не наводе ко је одговоран за напад на Амбасаду САД, чињеница да је то први такав напад после прекида једногодишњих преговора између два смртна непријатеља и злослутна најава талибанског портпарола Забихуле Муџахида да ће одлука америчког председника само узроковати губитке америчких живота наводе на мисао да су за најновији напад одговорни управо талибани.
Најдужи рат у историји САД
Авганистанска кампања је најдужи рат у америчкој историји, који траје скоро осамнаест година (почео је 7. октобра 2001. године) и до сада је, према подацима које је прикупио новинар „Њујорк тајмса“ Род Нордланд, на страни Американаца и америчких савезника однео око 70.000 живота, међу којима су животи око 2.300 америчких војника.
Водник прве класе Елис Барето Ортиз, који је погинуо у нападу талибана прошле недеље, због чега је Трамп одлучио да прекине мировне преговоре, шеснаеста је америчка жртва ове године.
За ових осамнаест година, односи између талибана и Вашингтона прошли су циклус од љутих непријатеља (САД су напале Авганистан јер су талибани били заштитници Осаме Бин Ладена и Ал Каиде) до страна за преговарачким столом. Сада, након Трамповог отказивања преговарачког процеса, будућност Авганистана опет је неизвесна.
Америчка операција у Авганистану показује да је та земља гробница империја и у 21, а не само у 19. веку, напомиње стручњак за међународне односе са Универзитета у Бањалуци Жељко Будимир, помињући стару изреку која се односи на неуспех Велике Британије да покори Авганистан у претпрошлом веку.
„САД од 11. септембра 2001. године до данас нису успеле да остваре потпуну контролу над територијом Авганистана. Талибани су мање или више потискивани… У суштини, та операција доживела је неуспех. Они напросто немају другог избора него да узму талибане као партнере у преговарачком процесу“, напомиње Будимир.
Два сценарија
Наш саговорник пореди ситуацију у којој се нашао СССР током своје кампање у Авганистану са данашњом ситуацијом, с том разликом што је прва земља комунизма у тренутку повлачења 1989. године контролисала више територије, него што данас контролишу америчке и трупе њених савезника.
Као једино решење Америци се наметнуло тражење стране међу талибанима која ће бити спремна на преговоре, како би Вашингтон часно изашао из Авганистана.
„Овде се ради о типичној ситуацији где немате решења за перманентни сукоб, а с друге стране имате људе који су спремни да се боре до краја. Немојте заборавити да у Авганистану не постоје генерације које памте мир“, истиче Будимир.
Према његовим речима, у будућности су могућа два сценарија — изненадно повлачење САД и њених савезника. У вакууму који би на тај начин био створен могуће је, како каже, да се на сцени појави и Кина (Русија је, будући да се ради о „меком трбуху“ Евроазије, такође заинтересована за Авганистан). Такође, могуће је да се у односе у Авганистану у том случају умеша и Индија због све затегнутијих односа са Пакистаном, земљом која у рукама држи кључ за решење авганистанске кризе, објашњава Будимир.
„Други сценарио могао би да буде оно што смо већ поменули, тражење неког ко би био спреман за споразум међу фракцијама унутар талибанског покрета. У том случају, то не би било решење, већ частан начин да Америка изађе из ситуације за коју, у ствари, нема решења. А решења нема зато што Американци нису спремни за додатни војни ангажман, слање додатних трупа и војну окупацију“, напомиње Будимир.
Интезивирати операције!
Иако у ракетирању Амбасаде САД нико није повређен, овај чин, ако су виновници талибани, требало би схватити као јасну поруку да припадници тог покрета неће одустати од рата против САД и њених савезника.
Порука је, чини се, схваћена још пре него што је ракета експлодирала — шеф америчке Централне команде, генерал Кенет Макензи у уторак је најавио интензивирање операција против талибана. Према његовим речима, талибани су се прерачунали и погрешно проценили карактер америчког народа када су, током мировних преговора, извели низ терористичких напада.
Макензијеве речи да америчка војска сигурно неће седети мирно и пустити талибане да победе можда показује да Авганистан улази у нови циклус — циклус у којем су САД и талибани опет љути и непомирљиви непријатељи, међу којима нема преговора.