Међу декласификованим документима налазе се извештаји руководилаца специјализованих научно-истраживачких института Министарства одбране СССР, у којима су детаљи о томе какве треба да буду свемирске летелице, прорачуни могуће путање лета до Земљиног природног сателита, прорачуни карактеристика ракета, одлуке Централног комитета КПСС о почетку рада на стварању лунарних возила и друга израчунавања елемената свемирског система.
Један од докумената са којих је скинута ознака поверљивости је меморандум „О вештачком сателиту Земље“, који је написао Михаил Тихонравов, који је тада радио у специјализованом истраживачком институту Министарства одбране СССР. Из њих се сазнало да би сателит могао тежити не око 80 килограма, већ неколико тона.
У белешци се наводе и размишљања инжењера о начинима за оријентацију сателита у свемиру и о радио-вези уређаја са земљом.
Према прорачунима инжењера — такав сателит би могао ротирати у орбити на висини од 300 до 400 километара, при чему би могао да се у орбити налази најмање 10 година без корекције.
Пре шездесет година, 12. септембра 1959. године, са космодрома „Бајконур“ полетела је ракета „Восток Л“, која је носила аутоматску станицу „Луна 2“. Два дана касније, она је постала први објекат у историји који је стигао до површине Месеца.
„Луна 2“ била је херметички контејнер у облику лопте са мерном и радио-опремом. У њему су се налазили инструменти за бележење нуклеарног зрачења и елементарних честица, Гајгерови бројачи, магнетометри и детектори микрометеорита.
Три радио-предајника, који су радили на различитим фреквенцијама, слали су информације на Земљу.