Упркос тврдњи о завршетку рата, Лавров је и сам указао на то да поједина жаришта напетости постоје, али само на територијама које не контролишу сиријске власти, попут Идлиба и источне обале Еуфрата. Ипак, како је додао, земља се постепено враћа у нормалу, услед чега долазе до изражаја задаци пружања хуманитарне помоћи и унапређења политичког процеса зарад дугорочне стабилизације земље.
Међутим, да jош има проблема на терену истиче и стручњак за Блиски исток Анатолиј Несмијан. Он наглашава да главни проблем у Сирији није решен, а то је успостављање њеног територијалног интегритета. Наиме, Сирија је и даље подељена у три такозване окупационе зоне коју држе три земље — Турска, Русија и САД.
„Свака од тих зона има посебан стратешки значај, зато је немогуће рећи ко тренутно контролише Сирију“, поручује он. Са друге стране, када је реч о билансу стања, наводи Несмијан, треба поменути да је Сирију због рата напустило 4,5 милиона људи који се воде као избеглице, док се око осам милиона грађана воде као интерно расељена лица.
Говорећи о економској ситуацији, тврди он, пољопривредни региони Сирије су напуштени, нафтна индустрија је скоро уништена, а бројке показују да се тренутно у Сирији производи свега 20 до 30 одсто од оне количине нафте која се производила пре рата.
Поред тога, истиче Несмијан, терористи ДАЕШ су и даље активни у пустињи, на територији такозваног „великог Идлиба“, где се налази око 80.000 припадника паравојних формација који нису наклоњени Асаду. Осим тога, сиријске власти контролишу само западну границу са Либаном и делимично јужну, односно пустињску границу земље.
„Суштина такозваног Арапског пролећа, а морам рећи да то није само у Сирији, заснива се на томе што тиме није решен ниједан од проблема који су изазвали то ’пролеће‘. Друштво све то разуме и зато сматрам да се у догледној будућности у Сирији неће појавити нови лидери који би могли да конкуришу актуелном председнику Башару ел Асаду“, закључује он.
Истовремено, војни аналитичар Андреј Кошкин сматра да предстоји тежак посао да се Сирија врати у нормалу, али потврђује Лавровљеву тезу и додаје да је завршетку рата у највећој мери допринела Русија, односно војна интервенција Москве.
„Војни конфликт у Сирији завршен је пре свега захваљујући напорима руских војно-космичких снага, али требало би имати у виду да то није крај пута. Сада је неопходно наставити политичке процесе како би се омогућили спровођење демократских избора и изградња обновљеног политичког система. Тренутно је најбитније обнављање економског и друштвеног сектора“, оцењује он за Спутњик.
Кошкин додаје и да је неопходно створити услове за повратак избеглица, али да у томе највећу препреку представљају САД, које и даље приморавају своје савезнике да бојкотују пружање помоћи Сирији.
Подсећања ради, оружани сукоб у Сирији почео је 2011. године, а 2014. је почела војна интервенција САД и њених савезника, који своје операције против ДАЕШ-а у региону спроводе без позива Дамаска и без одобрења Уједињених нација.
Са друге стране, Русија је, на позив лидера државе Башара ел Асада, 2015. почела да спроводи војну операцију, а 2017. године је објавила саопштење о поразу ДАЕШ-а и почетку повлачења својих јединица са територије Сирије.