Поводом наредне рунде трилатералних преговора о транспорту гаса, заменик председника Европске комисије Марош Шефчович каже да је „убеђен да ће напредак на том пољу дати тржишту и потрошачима снажан позитиван сигнал пре почетка зимске сезоне“.
„Кијев и Европска комисија инсистирају на потписивању новог уговора у трајању од 10 година“, изјавио је у јулу Шефчович.
Како је тада рекао, закључивање дугорочног уговора је питање поузданости и поверења у Русију као снабдевача, а у Украјину као транзитну земљу.
Према речима извршног директора „Нафтогаса“ Јурија Витренка, нови уговор би требало да буде потписан у складу са европским правилима, због чега би украјинска страна морала да преда свој систем за пренос гаса под контролу независног оператера. Поред тога, украјински „Нафтогас“ предложио је руском „Гаспрому“ да потпишу нови споразум, који ће, уместо транзита гаса кроз територију Украјине, подразумевати такозвани „своп“, чиме ће Украјина узимати руски гас на граници са Русијом, а потом га давати Европској унији на западу земље.
„Нафтогас“ предлаже и да се у новом украјинско-руском споразуму утврди минимална количина гаса за транзит, у износу од 60 милијарди кубних метара годишње.
Према мишљењу стручњака, жеља руководства „Нафтогаса“ да изгради такву вишестепену шему транзита може имати везе са интересима саме компаније, а финансијски „апетити“ њеног врха одавно нису тајна.
Украјина курир, а не продавац
„То је делимично покушај руководства ’Нафтогаса‘ и њихових надзорника да сачувају своје место у стабилном извору прихода. У Кијеву се надају да ће постати препродавци руског гаса. Међутим, нема никаквих основа за то, јер се руски гас већ продаје европским купцима према дугорочним уговорима. У тој шеми, улога Украјине се може упоредити са улогом курира, али не и продавца“, рекао је заменик генералног директора за гасна питања Фонда за националну енергетску сигурност Алексеј Гривач.
Раније је бивши председник Украјине Петро Порошенко инсистирао на томе да транзит гаса из Русије плати Европска унија, а не Москва. Међутим, Русија је одбила тај предлог као непримерен.
Према мишљењу стручњака, та идеја нема подршку у Европи.
Директор Института за националну енергетику Сергеј Правосудов сматра да Европска унија не прихвата предлог Кијева, јер је тренутна шема прилично повољна за Европљане.
„У том случају би европски купци постали зависни од украјинске стране. Међутим, Европљани не пристају на те услове. До сада су сви уговори закључивани тако да се гориво преда Европи одмах након проласка преко украјинске територије. Они, просто, не верују Украјинцима“, сматра стручњак.
Најпростије решење
Москва, са друге стране, предлаже да се актуелни уговор продужи на годину дана, а то је саопштио у јулу министар енергетике Русије Александар Новак.
Према мишљењу стручњака, то би у тренутним околностима било најпростије и логично решење.
Како је објаснио Алексеј Гривач, Кијев планира да пренесе све функције у вези са транзитом гаса на независног оператора, али томе претходи компликован бирократски посао за који тренутно просто нема времена.
„Због тога је руска страна и предложила да се привремено пролонгира актуелни уговор“, сматра стручњак.
Са њим је сагласан и експерт Сергеј Правосудов.
„Предлог руске стране да се уговор продужи на годину дана сасвим је разумљив, јер би требало да се присетимо и тужбе између ’Нафтогаса‘ и ’Гаспрома‘, као и планова Кијева да одвоји украјински систем за транспорт гаса од ’Нафтогаса‘. У тој ситуацији има много нејасних момената и најпростије решење би било да се продужи уговор на годину дана, док се све не разјасни“, истакао је стручњак.
Још један неуспех у преговорима ће погодити источноевропске потрошаче руског гаса, али ће нанети и значајну штету Украјини. Како је раније израчунато, транзит гаса украјинском буџету годишње донесе три милијарде долара, што је три одсто од укупног БДП-а земље.
Правосудов је додао да ће Украјинци наставити да критикују „Северни ток 2“ и у случају да Москва и Кијев потпишу нови споразум о транзиту.
„Незадовољство украјинске стране ће се наставити, као и незадовољство САД, које сматрају да директне испоруке гаса из Русије у Немачку, заобилазећи Украјину, могу да смање могућност притиска како на Берлин, тако и на Москву“, објаснио је стручњак.
Шта је највероватнија опција
Алексеј Гривач сматра да је још тешко проценити параметре будућег уговора о транзиту, поготово ако се узме у обзир да је тек недавно формирана нова Влада Украјине и да се још не зна какав ће став заузети по том питању.
Према мишљењу Правосудова, највероватнија опција ће бити потписивање уговора на пет година.
„Ако говоримо о обимима могућег транзита преко Украјине, наредне године ће можда бити сачуван постојећи обим транзита, али ће се у будућности неминовно смањивати. Очигледно би компромис могао да буде уговор на пет година са постепеним смањењем количине. Највероватније ће неки компромис бити пронађен“, закључио је Правосудов.