Научници су такође утврдили да је интензитет свраба на леђима и глежњевима знатно интензивнији од свраба на подлактици.
Немачки психолог Фриц Стрек добио је награду из области физиологије за своје откриће — када држи оловку у устима човек се несвесно смеши, што га чини срећнијим.
Истина, касније је утврђено да то и није баш тако.
Вомбати и квадрати
Међународни тим истраживача добио је награду у области физичких наука за дефинисање механизма који омогућава аустралијским торбарима — вомбатима да производе измет квадратног облика. Двоје истраживача из тог тима су добитници „Иг Нобелове“ награде по други пут; пре четири године они су добили награду за израчунавање просечне брзине мокрења код сисара.
За разлику од доделе праве Нобелове награде, где су лауреати познати много пре церемоније, оснивачи „Иг Нобелове“ награде држе све у тајности до краја. То је у вези са чињеницом што се неко од потенцијалних добитника награде може увредити због таквог награђивања. Стога организатори церемоније усмено обавештавају учеснике церемоније, а они дају свој пристанак да присуствују догађају.
Формални критеријум за избор радова — „оно што те натера да се насмејеш, а затим да се замислиш“, који је предложио Марк Абрамс, оснивач награде и уредник часописа „Аналс оф импробабл рисрч“, доказује да церемонија није само шаљиви шоу.
Неки од научника који су добитници „Иг Нобелове“ награде касније су успели да примене свој изум у озбиљним истраживањима. Један од њих је физичар Андреј Гејм, који је добио Нобелову награду за проучавање графенса, и то десет година након освајања „Иг Нобелове“ награде за успешан експеримент о левитацији живе жабе у магнетном пољу.
- Награда за „најбизарнија“ истраживања отишла за магнетисање бубашваба
- Пица против инфаркта награђена „Иг Нобелом“