„Напротив, међу партнерима из ЕУ интензивно очијукање Београда са Москвом жање критике“, пише немачки лист.
Берлински дневник подсећа и на речи известиоца Европског парламента за Србију Дејвида Мекалистера, који је недавно упозорио да даном уласка у ЕУ Србија мора да напусти друге споразуме попут тог са Евроазијском унијом.
Лист додаје и да је још јаснији био шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак, који је рекао да овај корак не доприноси путу Србије ка ЕУ, преноси „Дојче веле“.
Позивајући се на писање београдског „Блица“, „Тагесшпигел“ пише да је у последње три године усклађеност спољне политике Србије са спољном политиком ЕУ пала са 67 на 54 одсто и оцењује да ће Споразум са Евроазијском унијом додатно умањити тај проценат.
Лист наводи да су председник Србије Александар Вучић и његова Влада, коју назива „националистичко-популистичком“, званично привржени приближавању ЕУ, али и да постоје разлози због којих Београд и „отворено евроскептична провладина штампа“ траже блискост са Русијом, као и са Пекингом. Један од тих разлога је дипломатска заштита Москве у трајној борби за Косово, које Србија не признаје, закључује немачки лист.
Коментаришући речи шефа српске дипломатије, који је изјавио да Србија још увек није ни близу уласка у ЕУ, лист оцењује да се „Србија збиља мучно пробија кроз приступни маратон и да сада више нико ни у Бриселу ни у Београду не говори да је 2025. година термин за улазак у ЕУ“.
„Чак се и српски економисти питају да ли су наводне предности уласка у Евроазијску унију веће од политичке штете у односима са ЕУ. Иако Србија већ сада има споразуме о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном за 95 одсто својих извозних производа, спољна трговина са источним партнерима остаје скромна“, констатује „Тагесшпигел“.
Трговинска размена са земљама ЕУ чини 63,2 одсто српске размене, док са пет земаља Евроазијске уније тај постотак износи тек 7,5, напомиње немачки лист.
„Још увек Србија извози прилично више својих добара у суседну Босну и Херцеговину (7,4 одсто), него у често мистификовану братску Русију (5,2 одсто)“, закључује „Тагешспигел“.