Тај процес је, кажу стручњаци, погоршавање квалитета тла у релативно сушним подручјима.
Дезертификација — ширење пустиње је процес погоршавања квалитета тла у релативно сушним подручјима аридне и полуаридне климе, које није узроковано природним чињеницима. Код дезертификације се деградација земљишта дешава, нажалост, због људских активности, а када се на њих додају актуелне климатске промене, упозоравају стручњаци, човек се мора озбиљно позабавити овим проблемом, не би ли спречио ширење пустиња. На 14. заседању Конференције страна-потписница (ЦОП 14) Конвенције УН о борби против дезертификације почетком септембра у Индији, у Њу Делхију, на коме су, поред стручњака из више од 200 земаља, учествовали и представници Србије, говорило се баш о томе шта треба предузети.
Са професором доктором Ратком Ристићем, деканом Шумарског факултета у Београду, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара о томе шта је договорено, шта мењати у управљању и планирању газдовања земљиштем и које су неопходне практичне акције да се смањи деградације земљишта у свету, али и код нас.