Албански „спавачи“ окупирају државе у региону, а Европа жмури

Апелациони суд у Скопљу потврдио је пресуду Основног суда члановима такозване „Кумановске групе“, која је у насељу Диво 2015. године напала македонске полицијске снаге.
Sputnik

Групу је предводио Сулејман Османи, бивши припадник тзв. ОВК, који је побегао током хапшења, а остали чланови групе осуђени су за тероризам и терористичко организовање. Ни Османи, ни остали из ове терористичке групе нису негирали да им је циљ напада био „стварање албанског ентитета у Македонији“.

Колико је та пресуда у ствари потврда да још постоје организоване терористичке албанске групе, које предводе бивши припадници ОВК? Да ли све то треба да буде нека врста упозорење Европи?

Запад зна, али ћути

Божидар Спасић, дугогодишњи оперативац Службе државне сигурности СФРЈ, који је радио у Управи за борбу против тероризма, за Спутњик каже да су западне службе свесне чињенице да још постоје такозвани џепови бивше ОВК, али да не предузимају ништа.

„Чињеница је да је после ’гашења‘ ОВК након окупације Косова и Метохије задржано више од 30 одсто оружја и опреме ове терористичке групе, уз мобилне формацијске јединице које предводе, да их тако назовемо, бивши припадници ОВК, који су и даље активни. Мало је, међутим, познато да та њихова ’мобилност‘ не потиче са Косова и Метохије већ из западне Македоније, и сматра се да је Тетово тренутно један од центара командовања ОВК групама“, објашњава наш саговорник.

У том контексту, Тетово се сматра једним од главних градова будуће „велике Албаније“. Спасић каже да у овом граду и уопште у западној Македонији у буквалном смислу речи не постоји више од четири или пет македонских полицајаца, а све остале функције обављају Албанци.

„Тамо је преузета власт, и општинска и регионална, и циљ је био да се такозваним ’Кумановским устанком‘ који је заправо био покушај контрареволуције и не само рушења система власти у Македонији, већ и његовог заузимања. Тако би се западна Македонија повезала преко Куманова и Косова и Метохије тако да Албанци у потпуности блокирају границу са Србијом“, истиче Спасић.

Без обзира на политичку ситуацију у Македонији, њихове власти никако нису могле да избегну процесирање ове групе јер је у тим сукобима погинуло и више десетина македонских специјалаца и полицајаца, према незваничним информацијама, иако се званично тај број своди на осморо.

„Апсолутно је било немогуће да се тај покушај заташка и сведе на ниво инцидента, како се то обично заврши у Македонији или у државама региона. Оно што ми можемо да тврдимо са сигурношћу јесте да постоје и даље џепови терористичких групација ОВК, који су распоређени у западаној Македонији, на Косову и Метохији… Према неким информацијама, један део ових група се налази и у деловима Црне Горе, која је потпуно покривена албанским живљем, посебно дуж Улциња и на граници са Косовом. Они имају и оружје и муницију, а оно што посебно треба да нас забрине јесте појава џихадиста у њиховим редовима“, напомиње Спасић.

Џихадисти као помоћ ОВК

Према његовим речима, они се не налазе само на Косову, где их има много више него што се званично приказује, већ су стационирани и у Македонији, где долазе пре свега из Босне и Херцеговине, рачунајући на то да је Косово жариште које може да им користи, јер они наплаћују своје услуге.

„Мало се зна да се у оквиру такозване ’зелене трансверзале‘ појављју припадници ОВК и у долини Прешева. Овоме треба додати да се у изборном штабу Рамуша Харадинаја налази и Сулејман Угљанин, идејни творац некаквог независног Санџака, који би он радо повезао са Косовом и Метохијом и тако заокружио ’зелену трансверзалу‘ све до Сарајева. То је стари план, али и даље актуелан“, закључује наш саговорник.

По његовим речима, све ово је добро познато обавештајним службама Запада, али оне очигледно или неће или не могу да предузму ништа тим поводом. Пресуда македонског суда јесте неки вид потврде да ОВК и даље живи, али, закључује Спасић, то очито није довољно да се Запад забрине.

У нападима у Куманову између 9. и 10. маја 2015. наоружана група Албанаца са ознакама ОВК упала је у насеље Диво у Куманову и сукобила се са припадницима полицијских снага Македоније. Тада су погинуле 22 особе, а у насељу у ком се налазе само приватне куће здања су била изрешетана или скроз срушена. Ово је био први пут да су ОВК терористи од побуне 2001. године и после рата на Косову и Метохији отворено иступили и преузели одговорност за напад. Судски процес почео је у фебруару 2016. године.

Коментар