Отворен 53. Битеф: Зашто београдска публика може добро да разуме „Ореста у Мосулу“

Педесет трећи Битеф свечано је отворен вечерас у Народном позоришту у Београду представом „Орест у Мосулу“, у продукцији позоришта НТГент (Белгија) и у режији једног од политички најпровокативнијих редитеља данашњице — Мила Рауа.
Sputnik

Радњу формативног драмског наратива наше, западне цивилизације, Есхилове тетралогије Орестија, Рау смешта у град Мосул у Ираку. У њему, с ирачким и белгијским глумцима, поставља драстично адаптирану и скраћену верзију Орестије и целу је снима.

Сама представа своди се на обнову неких сцена из филмоване поставке, с додатним коментарима, испитивањем контекста, те преплитањем, као што је то обично случај у Рауовим представама, докумената и фикције, конкретно несрећне судбине ирачких глумаца и Есхилових јунака.

Уочи извођења овог комада, главни глумци Сузана Абдулмаџид и Јохан Лејсен открили су за Спутњик како Орестија кореспондира са савременим светом.

„Мислим да је она свуда око нас. Античка грчка трагедија је блиско повезана са нашом данашњицом. Она говори о основном људском стању и насиљу. Кругу насиља и освете. Тај круг се никад не завршава и веома је присутан данас. Постоји јака спона“, каже Лејсен за Спутњик и не крије радост и узбуђење што има прилику да ову представу изведе баш у Србији.

Отворен 53. Битеф: Зашто београдска публика може добро да разуме „Ореста у Мосулу“

„Имам 70 година и долазим из Европе. Ми никада нисмо искусили ратно стање. Онда се суочите са у потпуности разореним градом и у потпуности разореним умовима и телима. То је врло узнемирујуће и језиво искуство. Осећате како ти људи покушавају да обнове и свој град и себе саме и како је то тешко. То је нешто што ми потцењујемо. Али можда је вама у Србији ова прича ближа јер сте у новијој историји искусили нешто слично. И због тога сам узбуђен што баш у Београду изводимо овај комад. Веома ме занима какве ће бити реакције“, закључује глумац.

На питање може ли ирачка глумица да се дистанцира од ужасних сцена које се виде на видео-биму из Мосула током представе, протагонисткиња објашњава да јој свако извођење лично тешко пада.

„Одрасла сам у Немачкој, али је моја породица из Ирака, мајка ми је из Мосула. Ми имамо Дураида у представи који глуми Пилада. Он је из Ирака и одрастао је тамо. Посетила сам своју породицу у Ираку први пут после ослобођења и веома ми је тешко пало. Искусила сам оно што им се десило, била сам у контакту са њима, разговарали смо о томе, али када видите својим очима то масовно разарање, осетите неописиву тугу и запитате се шта се догодило у протекле четири године мојим рођацима, како они живе“, истакла је Абдулмаџид за Спутњик.

Представа „Орест у Мосулу“ нуди концепцијски сложену, вишеслојну причу у којој се пропаст Троје и владарског дома Аргоса огледа у пропасти Мосула, којег су разорили терор тзв. Исламске државе и америчко бомбардовање. Рау спроводи, а на линији већине савремених сценских тумачења Орестије, идеолошку инверзију, па се он, тамо где Есхил нуди опште измирење, увођење права, правде и демократије, пита да ли су ови идеали уопште могући у савременој, потпуној разореној политичкој заједници.

„Оно што сам научила као глумица први пут у овој представи је да глума у класичном смислу не постоји. Ми смо мање-више медијум који прича причу“, додала је ирачка глумица за Спутњик.

До 26. септембра у оквиру главног програма биће изведено укупно 12 представа из Белгије, Бразила, Немачке, Нигерије, Словеније, Србије, Француске, Хрватске и Швајцарске.

Коментар