Наиме, како јавља агенција АП, Пентагон ће изложити широки спектар војних опција америчком председнику Доналду Трампу, који размишља како да одговори на, како кажу званичници његове администрације, ирански напад без преседана на саудијска нафтна постројења.
Опције ће бити изложене на састанку у Белој кући, а међу њима је и листа потенцијалних мета за ваздушне ударе у Ирану. Трамп ће, такође, бити упозорен да војна акција против Исламске Републике може да ескалира у рат, рекао је неименовани амерички званичник.
Овај састанак ће највероватније бити прва прилика за доношење одлука о томе како ће САД одговорити на напад на свог кључног блискоисточног савезника, наводи америчка агенција. Одговор САД би могао да обухвати војне, политичке и економске акције. Што се тиче војних опција, можда уопште неће бити никаквих акција, а можда ће бити ваздушних удара или неких мање видљивих акција, као што су сајбер-напади.
Шта значе планови Пентагона
На питање да ли планови Пентагона значе да су САД све ближе одлуци да нападну Иран, политиколог Александар Павић одговара да свака озбиљна земља и војска имају планове, такозване контингентне планове за сваку евентуалну ситуацију, поготово ако је питању нека криза.
„Пентагон би морао да изађе са плановима, без обзира на све, јер се о томе прича. То јесте опција, а они морају да буду спремни на све различите опције. Међутим, чињеница да је та вест пуштена у јавност представља психолошки притисак на иранско руководство и то је сигнал другима у свету. То треба да служи за застрашивање, можда и за притисак на савезнике Ирана који сада треба да утичу на Техеран да попусти како их Американци не би напали. Дакле, ово сада је у домену пси-опа, односно хибридног рата, психолошких операција“, сматра Павић.
Како наводи, чињеница да ће Пентагон предочити америчком председнику планове о евентуалном нападу на Иран не значи да је тиме аутоматски дато зелено светло за напад.
„То, дакле, не треба да буде ништа необично, јер свака војска, руска, кинеска, а надам се и српска, има своје контингентне планове за разне случајеве криза који се директно тичу националне безбедности“, истиче Павић.
Трамп је за дипломатију
На питање да ли заоштравање ситуације води у рат САД и Ирана, наш саговорник одговара да је, без обзира на планове или жеље појединаца или одређених кругова у Вашингтону, реч председника Трампа ипак коначна.
„Што се тиче окружења америчког председника, такозване вашингтонске мочваре како га је он назвао, оно би сутра хтело да нападне Иран. Међутим, Трамп то неће из више разлога. Наиме, долази му предизборна кампања и он не жели да буде увучен у рат који очигледно не може да се добије, поготово не брзо, а друго, што су многи приметили, његов инстинкт није рат, његов инстинкт су преговори. Он и даље наступа као бизнисмен и радије би да испреговара нешто велико и да се тиме хвали, него да буде увучен у неки рат“, примећује Павић и додаје да је Трамп у међувремену „погурао“ да САД постану независне од увоза енергената.
„Он може да каже: ’То нас не мора да се тиче, ми не зависимо од нафте из Ирана, нису нам потребни чак ни нафта ни гас из Саудијске Арабије‘. Дакле, чињеница да је Трамп отпустио Болтона говори да он и даље тражи начин да све ово врати назад у неке дипломатске воде, али, са друге стране, та вашингтонска мочвара је ту, а пуно тога је и ван Трампове контроле, како у Пентагону тако и у ЦИА. Увек, на пример, може да се деси да неко направи напад под лажном заставом, представи то као терористички напад или као акт агресије Ирана, дакле нешто на шта Америка мора да реагује“, објашњава Павић.
Подсетимо, Иран одбацује оптужбе да стоји иза напада на нафтна постројења у Саудијској Арабији и упозорава САД да би напад изазвао „тотални рат“ и одмазду Техерана.