Немачки новинар пише да чак ни у Москви не знају сви енглески.
„Свака куповина у супермаркету постаје стрес-тест, као и свако питање или молба за помоћ на јавним местима“, пише аутор.
Он је приметио и да се Руси мање смеју у поређењу са странцима. Руси не воле да се смеју без разлога.
„Усиљени осмех се сматра грубим и лажним. И пријатније је када ти поклоне искрен осмех“, навео је новинар.
Као још једну одлику Руса, Калус наводи љубав према књигама.
„Док је у Немачкој тешко да је неко заиста читао ’Вертера‘ (роман немачког класика Јохана Волфганга Гетеа ’Јади младог Вертера‘), Руси знају и воле своје писце“, указује аутор.
Он је приметио и да је у Русији распрострањено плаћање платним картицама, док се све мање користи папирни новац.
Интернет у Русији, по мишљењу Калуса, ради много стабилније.
„Док пола сата након изласка из Минхена интернет делимично нестаје, успео сам да ухватим сигнал и телефонирам уз помоћ интернета чак и у планинском селу на Кавказу“, пише новинар.
Осим тога, центар Москве поседује бесплатну вај-фај мрежу у парковима и у метроу, наводи он.
„Они за које је Русија асоцијација за техничку заосталост треба хитно да оду тамо“, објаснио је Калус.
На гастрономском плану, новинар се пожалио само на недостатак „доброг“ сира. Без обзира на повећање производње овог деликатеса у Русији, „сир из супермаркета није лош“, тврди он.