То су најмоћнији и најупорнији ветрови на Земљи.
Али они су истовремено од великог значаја за остатак планете, чак и за она места у којима никада нема снега.
То се дешава зато што ови жестоки ветрови — који се крећу у смеру казаљке на сату око антарктичког континента — покрећу највећу океанску струју коју је изазвао ветар на површини наше планете. Чак је у стању да изазове најмоћније циклоне и олује на свету.
Иако изгледа застрашујуће, ова струја такође омогућава животу да напредује.
Захваљујући њој, мноштво хранљивих материја путује хиљадама километара, ветар их разноси и тако снабдева храном многа сићушна створења која су истовремено храна крупнијих бића.
Како не постоји континент који омета пут ове струје, струја подиже масе топлог ваздуха у атмосферу, које потом поново циркулишу Атлантским, Индијским и Тихим океаном. Поред тога, преноси се велика количина угљен-диоксида.
Дакле, то је феномен који није само привлачан за људско око, већ је и од виталног значаја за планету.