Црногорски покрет такође за митрополита Амфилохија истиче да је „инспиратор, иницијатор, организатор и руководилац свих организација којима је циљ рушење уставнога поретка и анексија Црне Горе Србији“.
У кривичној пријави чије су наводе пренијели сви медији блиски властима у Подгорици, стоји и то да је „Српска православна црква у Црној Гори дубоко антицрногорска и антиевропска институција у функцији великодржавних интереса Србије, која против ове земље води необјављени рат још 1989. године“.
Минорна организација
Коментаришући још један позив да се српском патријарху Иринеју забрани улазак у Црну Гору, аналитичар Лука Радоњић за такозвани „Црногорски покрет“ прије свега истиче да је у питању минорна организација за коју се у Црној Гори у шали каже — да броји „два и по члана“.
Додаје и да су манифестације у организацији те НВО изузетно слабо посјећене, чак и када су поводи „звучни“ као што је прослава Дана независности, те да у значајном дијелу јавности, укључујући и друштвене мреже, иступи Црногорског покрета углавном инспиришу иронију и сатиру, дакле, „немају тежину“, али да је интересантно да нажалост исти такав третман немају у режимским медијима.
„Напротив, режимски медији афирмишу њихове изјаве, а неријетко их и сами пишу, особито у виду реакција на посјете и доласке српских интелектуалаца, књижевника, а ево сад и поводом доласка уваженог српског патријарха. Овакве реакције су у својој основи недомаћинске, непристојне, примитивне и шовинистичке. Служе покушајима повременог оживљавања монтенегринског националистичког наратива, који је и форматиран искључиво као антисрпски, а који последњих годину дана трпи озбиљну кризу. Изгубио је мотивациону снагу, нема капацитета да оствари фокус дуже од једног дана, а камоли да омогући било какав облик масовности“, оцјењује Радоњић за Спутњик.
Покушај скретања пажње с афера
Други разлог који, према мишљењу овог аналитичара, упућује на мотиве медијске афирмације оваквих порука, тиче се прије свега чињенице да Црну Гору ове године потресају озбиљне афере, а чији су епицентри тренутно у највишим судским инстанцама.
„Врховни државни тужилац напушта прес-конференцију на којој је тема — он, предсједница Врховног суда бјежи од новинара и њихових питања, а реакције режимских странака изостају или се појављују у логички врло скромном садржају. Сем политичке кризе, Црна Гора се суочава и са озбиљним проблемима као што је миграција становништва, која је постала веома интензивна и то свега деценију након обнове државности, што је специфичан феномен, затим са рапидним растом дугова и међународним опоменама по том питању, као и са еколошким геноцидом, односно екоцидом који девастира природна богатства и због чега су све чешћи и протести еколошких група широм земље.“
„У таквој ситуацији режимски медији, очекивано, покушавају да конкуришу другачијим темама са намјером уједначавања тематског фокуса. У том смјеру су одапете и ове изјаве. Но, сходно ситуацији и интензитету кризе, оне по оцјени многих заиста представљају веома лоше пропагандно решење режимских медија“, додаје Радоњић.
Наш саговорник закључује да је истина и да се овакве изјаве, као и позиви да се патријарху Иринеју забрани посјета Црној Гори, ослањају на антиправославну реторику одређених појединаца из политичког врха, али да то на крају дана представља само тужно свједочанство о још једном јефтином покушају изазивања братомржње и распиривања шовинизма.
„И све то са ефектом петарде која није ’пукла‘ већ ’издушила‘ и оставила краткотрајни, ишчезавајући траг непријатног мириса, какав остаје након неуспјелог покушаја паљења петарде којој је истекао рок употребе“, сликовит је Радоњић.