Конференција ће окупити око 100 организатора меморијалне поворке, која се сваког 9. маја, на Дан победе над фашизмом, организује у више градова света, а кренула је из Москве. Учесници „Бесмртног пука“ су грађани који улицама носе фотографије својих предака који су учествовали у Другом светском рату.
Како је најављено, конференција ће бити посвећена 75. годишњици ослобођења Београда од нацистичке окупације.
Уз логистичку подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на конференцији ће, поред руководства међународног и руског „Бесмртног пука“, учествовати и представници Владе Србије, Скупштине града Београда, Министарства спољних послова Руске Федерације, Росотрудничества и Амбасаде Русије у Србији.
Према речима Артјома Хуторског, председника Извршног комитета „Бесмртног пука“, Београд и Србија нису случајно изабрани.
„Јесен 2019. године има изузетну важност у погледу догађаја којих морамо да се сећамо. Ове године, заједно са нашом браћом Србима обележавамо 75. годишњицу ослобођења Београда од нацистичке окупације. Када је Организациони комитет заседао и разматрао могућности где бисмо могли да одржимо конференцију, било је много идеја, али сви смо се сложили да је јако важно да дођемо у Србију и овде одржимо конференцију. Не би било лепо да не дођемо код наших пријатеља и не честитамо им тако значајан догађај као што је годишњица ослобођења Београда“, истакао је Хуторски.
Председник Управног одбора Руског географског друштва у Србији Душан Бајатовић рекао је да то друштво значајно помаже организацију „Бесмртног пука“ и подсетио на разлоге осмишљавања ове акције.
„Зашто ’Бесмртни пук‘? Он треба да окупи евентуалне преживеле из Другог светског рата, а све их је мање, али и да окупи њихове потомке и да укаже на то шта се све дешавало за време рата и шта је то антифашизам. Данас, када покушавају да спроведу ревизију историје, када губитници желе да умање значај својих погрешних политичких, војних и злочиначких одлука, веома је важно да свој став изнесу потомци оних који су били на страни антифашизма, а слобода у Европи заснована је на резултатима антифашистичке борбе… Ако хоћемо слободу у савременој Европи, савременом свету и глобалним односима, морамо да говоримо о антифашизму“, нагласио је Бајатовић.
Сврха „Бесмртног пука“ и интересовање 55 земаља из које долазе учесници говоре о потреби да се антифашизам промовише, нарочито навођењем примера из историје, како би се дао прави значај антифашизму, који се не огледа само у поразу фашистичких сила, већ се огледа и у успостављању слободног света, додао је он.
Министар за рад, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић подсетио је да је Влада Србије ове године шетњу „Бесмртног пука“ уврстила у државни програм обележавања Дана победе над фашизмом.
И он је истакао да је врло важно да конференције ове врсте подигну глас и промовишу истину у ситуацији када се прекраја историја и умањује улога Србије и Русије у победи над фашизмом.
„Ово је прилика да подигнемо глас против оних који су себи дозволили да Русију и Србију не позову на обележавање почетка Другог светског рата, јер сматрамо да је непримерено када се на такве догађаје не позивају земље које су можда највише допринеле победи над фашизмом“, рекао је Ђорђевић.
Марш „Бесмртног пука“ ове године је четврти пут организован у Србији и осим у Београду одржан је у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Крушевцу и Краљеву. „Бесмртни пук“ окупио је велики број људи и у Републици Српској, у Бањалуци, Требињу и Источном Сарајеву.