Председница Врховног суда Бренда Хејл оценила је да је Џонсонова препорука краљици Елизабети II да распусти Парламент била „незаконита, ништавна и без последица“.
Одлука је донета једногласно, гласовима 11 судија.
Хејлова је за Џонсонову одлуку рекла да је утицала „на саме основе демократије“.
Суд је у одлуци саопштио да Влада „није успела да оправда одлуку о распуштању Парламента“.
Председник доњег дома британског парламента Џон Беркоу истакао је да седница тог тела мора хитно да буде одржана и најавио да ће одржати консултације са лидерима парламентарних партија.
„Ради остварења наше парламентарне демократије , доњи дом мора да заседа без одлагања. Зато ћу хитно одржати консултације са лидерима парламентарних странакa“, навео је Беркоу у саопштењу.
Лидер опозиционе Лабуристичке партије Џереми Корбин позвао је премијера Бориса Џонсона „да размотри своју позицију“.
Он је оценио да одлука Врховног суда показује да је Џонскон показао непоштовање демократије и злоупотребу моћи и додао да ће захтевати хитну седницу парламента.
Џина Милер, једна од активиста који су поднели захтев да Џонсонова одлука о суспензији парламента буде преиспитана на суду, каже да данашња одлука показује да у Великој Британији постоји владавина права изакони изнад којих није нико, па чак ни премијер.
„Посланици треба да се врате на посао већ сутра и да наставе да надгледају рад владе“, истакла је Милерova.
Лидер Шкотске националне партије за Вестминистер Ијан Блекфорд сагласан је да парламент мора хитно да заседа, али истиче и да премијер мора да поднесе оставку.
Политичарка из Шкотске националне партије Џоана Чери, према чијој тужби је Врховни суд и донео одлуку, рекла је да би Џонсон требало да уради „једину пристојну ствар и да поднесе оставку“.
Премијер Велике Британије Борис Џонсон саопштио је у августу да ће рад Парламента бити обустављен до 14. октобра.
Како је тада саопштено из канцеларије премијера, Џонсон је од краљице тражио да суспендује Парламент до средине следећег месеца, како би се смањиле могућности посланика да блокирају „брегзит“ без споразума.
Те одлуке гурнуле су Велику Британију у хаос какав није виђен од 1940. године.