Недеља иза нас за енергетски сектор била је динамична — напад на нафтно постројење у Саудијској Арабији, почетак градње деонице „Турског тока“ кроз Бугарску, као и наставак преговора између Русије и Украјине око наставка транспорта гаса.
Ко зарађује на кризи на Блиском истоку?
Напад на постројење за пречишћавање нафте, једно од највећих у Саудијској Арабији, догодило се, према Станојевићевим речима, у симптоматичном тренутку. Саудијска државна нафтна компанија „Арамко“, највећа те врсте на свету, у чијем се власништву налази нападнуто постројење, најавила је приватизацију, а напад то доводи у питање.
И само гађање је интересантно, јер дронови који су на конференцији за новинаре показани, немају домет да постројење погоде из Јемена. Ко је гађао постројење које је гађано и 2006. са два аутомобила-бомбе, остаје непознаница.
Ипак, то неће, према Станојевићевом мишљењу, утицати на цену нафте. Оно од чега цена црног злата у овом тренутку зависи од ситуације у региону.
„Ту постоје краткорочни и дугорочни ефекти. Морате знати како се тргује нафтом. Тргује се тако што плаћате просечну цену за последњих пет дана. Ако је у тих пет дана цена скочила 20 одсто, скупље ћете платити партију која је дошла на отпрему или је допремљена тог дана. Неко је озбиљно зарадио у тих неколико дана. Што се тиче дугорочности, сматра се да се, када цена нафте иде на 60 долара, веома исплати правити нафту из шкриљаца и бушити нове бушотине, тражити гас. Значи, на нафтну индустрију благотворно делује уколико је цена нафте изнад 60 долара“, објашњава Станојевић.
Из нафташке перспективе говорећи, добро је да цена расте, а може да расте једино кроз кризу.
„Очекује се да ће већ 2020. понуда бити већа од тражње. У ствари, она већ данас може бити већа од тражње — када би Саудијска Арабија почела да пумпа све што може, када би Русија почела да пумпа све што може, када би се опоравила Венецуела, на пример, имали бисте поплаву нафте и она би сигурно појефтинила. То не одговара онима који продају — њима одговара нека блага криза која ће одржавати цену. Зато постоји криза у Венецуели, зато постоји криза на Блиском истоку…“, каже Станојевић.
Криза се неће распламсавати, предвиђа он, јер Саудијској Арабији то не одговара. Пустињска Краљевина је у дефициту са новцем и одговара им да цена нафте скочи, али им не одговара да дође до потпуног поремећаја тржишта, јер се њихова нафта транспортује кроз Персијски залив. Сваки поремећај у Заливу, највише би коштао управо Саудијску Арабију.
Србија у замци Трећег енергетског пакета
Иако су многи претпостављали да ће Бугарска поновити поступак од пре неколико година, када је одустала од изградње цевовода за гасовод „Јужни ток“, ова земља је почела изградњу цевовода за гасовод „Турски ток“, преко кога ће се гас из Русије, јужним коридором, транспортовати у Европу. На траси „Турског тока“ налази се и Србија.
То је добра вест, каже Станојевић, који једино није оптимиста око рокова. Ако би цевоводи били завршени до краја идуће године, биће то велики успех, сматра он. Заправо, најављени рок изградње од 250 радних дана значи целу годину изградње.
Према његовом мишљењу, у причи око изградње балканског коридора „Турског тока“, Србија је слаба тачка, због примене европске регулативе и примене Трећег енергетског пакета ЕУ.
„Мислим да смо ту доста трапаво наступили и да морамо да побољшамо наступ. Проблем је што у Бугарској гасовод гради ’Булгартрансгас‘ и он не потпада под одредбе Трећег пакета. Код нас гради ’Гастранс‘, који је 51 одсто у власништву ’Гаспрома‘ и 49 одсто у власништву ’Србијагаса‘ и потпада под удар Трећег пакета јер повезује произвођача гаса са транспортом, што, по Трећем пакету, није баш дозвољено“, објашњава Станојевић.
Иако сматра да то неће успорити изградњу гасовода кроз Србију, може да доведе до покретања поступка против наше земље пред Енергетском заједницом у Бечу.
Транспорт гаса кроз Украјину наставиће се бар још следеће године
Када говори о преговорима између Москве и Кијева око транспорта гаса кроз Украјину, Станојевић напомиње да се ради о стратегији ЕУ за самоодрживу Украјину. Украјина је од такси на транспорт гаса приходовала велике суме новца које су утицале на попуњавање њеног буџета. Изгуби ли те приходе, ова земља ће остати на цедилу.
Изградња „Северног тока“ и „Турског тока“, према Станојевићевим речима, све говори — Русија и Европа су у потпуности одустале од модернизације украјинских гасовода, али ће се транспорт гаса преко Украјине наставити бар још следеће године.
„Док год гасоводи не буду изграђени, неког транспорта преко Украјине ће бити. Једноставно, не постоји начин да се толики гас, око 160 милијарди кубика који иде из Русије за Европу, другачије транспортује, закључује он.