На младима је да их упозоравају и притискају како би и они живели у комфору природе.
Временске непогоде, суше, пожари, олује и поплаве постаће наша свакодневница ако се не заустави глобално загревање.
Учесници Самита УН о клими који је одржан у Њујорку сагласни су да је време за акцију и поново обећавају да ће испунити оно што се од њих захтева Париским споразумом. С друге стране, научници не очекују да ће се нешто променити одмах после овог самита и чекају конкретне акције.
Замена фосилних горива
Владимир Ђурђевић, климатолог и ванредни професор на Физичком факултету, подсећа да су се све земље света обавезале да полако смањују своје емисије гасова са ефектом стаклене баште како би се спречило да се наша планета загреје за више од једног степена.
„Потребна је трансформација енергетских система у свим земљама света, пошто и даље велика количина енергије која се производи — скоро 80 одсто у целом свету — долази из фосилних горива и то треба да буде замењено. То није лако да се уради, али су све земље пристале да крену тим путем и њихови планови тренутно не испуњавају тај захтев Париског споразума“, рекао је Ђурђевић и подсетио да ће бити ревизије планова у којима би државе требало да покажу већу амбициозност.
Он је додао и да споразум не предвиђа механизме кажњавања, што значи да је све на нашој савести. Уколико не успемо да зауставимо климатске промене не можемо очекивати добре вести. Наш саговорник је казао да је све што смо видели последњих десетак година, и код нас, и у свету, као што су велике суше, шумски пожари, поплаве, олујно невреме и јаки ветрови који руше и чупају столетна стабла, само прва назнака да то може да постане наш свакодневни живот.
Ово није холивудски филм
„То значи да у будућности фреквенције и интензитет таквих појава може бити много већи. Клима се мењала и у прошлости, али не тако брзо. Постојале су амплитуде које су упоредиве и веће од ових амплитуда који ми данас видимо, али то се све дешавало у периоду од више хиљада или десетина хиљада година, тако да су биљке и животиње имале заиста довољно времена да кроз процес прилагођавања новим условима измене неке своје особине или да мигрирају. Међутим, процеси који су раније трајали 10.000 година сада могу трајати сто година и природа неће успети да реагује“, рекао је Ђурђевић.
Он је указао и на то да неће бити све као у холивудском филму у којем дивљи урагани руше све пред собом, а људи се скривају у пећинама до доласка суперхероја. За људе ће наступити веома опасна ситуација оног тренутка када сваке године буде било више штете од временских непогода него што је планирани економски развој, јер ће друштво годинама бити у стању стагнације или непромењеном стању док не успе да покрпи све рупе, а тада људи могу да постану незадовољни.
Ризик за градове на обалама
У опасности су поједини делови света и велики градови који су на обалама океана, који се налазе на неколико метара надморске висине. Наш саговорник је додао да велики делови тих градова могу да буду поплављени, као и да ће у градовима који се налазе у тропима свакодневни живот можда бити немогућ због неподношљиве комбинације температуре и влаге. Он наводи Мајами и Токио као примере угрожених градова, уз напомену да су они богати и да имају развијену инфраструктуру, али да би на пример Калкута много теже поднела временске непогоде.
„Такве велике промене могу довести до мигрирања можда чак и неколико стотина милиона људи и у тој ситуацији се поставља питање како ћемо ми као глобално друштво да одговоримо на тај изазов с обзиром на проблеме с мигрантима прошлих година“, објаснио је Ђурђевић.
Он верује да нико не би желео да чује поруку да ће се за 50 година живети у свету који ће бити потпуно хаотичан без икаквих механизама и контроле тога шта се дешава.
Позив младих на савест
Пре него што су светски лидери на Самиту о клими у УН дали своја обећања у вези са климатским променама, 16-годишња шведска активисткиња за климатска питања Грета Тунберг упутила је у емотиван апел и прекор лидерима.
„Како се усуђујете? Украли сте моје снове!“, поручила је у УН Тунбергова.
Наш саговорник је навео да је позив на савест највећа моћ младих.
Он је додао да то делује мало наивно, али да други механизам не постоји пошто државе никада неће пристати на клаузулу да буду кажњене због неиспуњавања Париског споразума.
„Млади имају потпуно легитимно право, иако су малолетни, а имају и морално право да то раде пошто су климатске промене проблем чији се пуни ефекти виде у далекој или релативно далекој будућности. Биће видљиве тек за 30-40 година и тада ови који сада доносе одлуке, планирају развој својих држава и одређују те стратегије неће бити сигурно на тим позицијама, ако уопште буду и живи. А они који су сад имају рецимо 15 година, биће у пуној снази, очекиваће највише од живота. Они сада виде да им се извлачи тло под ногама и да им се унапред узима већина комфора коју су други имали“, рекао је Ђурђевић.