Да Дрина не буде граница, већ кичма помирења српског народа

Други дан међународне конференције „Сећање победника“, која се одржава у Београду и окупља око стотину организатора манифестације „Бесмртни пук“ из целог света, посвећен је искуствима у организацији ове манифестације на свим меридијанима, па и у Републици Српској.
Sputnik

Марш „Бесмртног пука“ почео је у Бањалуци 2017. године, да би се идуће године проширио и на друге градове, у Требиње и Источно Сарајево.

Осим марша, у Републици Српској организују се и академије и историјски часови посвећени Другом светском рату. Организаторка Бесмртног пука у Републици Српској, Милана Бабић, каже да се ова манифестација организује према моделу који ће значити помирење опција којима је српски народ припадао у Другом светском рату.

„Морамо да идемо на помирење леве и десне стране — да нема више приче Срби партизани, Срби четници, него најпре Срби страдалници, да наши мученици изађу у први план. Ја идем ка моделу Бесмртног пука, за који мислим да ће бити одржив за српске земље, јер истина је на нашој страни, а морамо да кажемо и истину о међусобном братоубилачком рату, да бисмо Бесмртни пук остварили на један прави начин“, прича Бабићева.

Оно што би требало урадити, када је у питању унапређивање квалитета акције Бесмртни пук јесте, како каже, јачање синхронизације између Српске и Србије.

Да Дрина не буде граница, већ кичма помирења српског народа

„Ако већ имамо специјалне везе и остварујемо културно јединство, мислим да је Бесмртни пук нешто што такође може да буде јака спона, да се види да Дрина није граница, већ кичма српског народа“, сматра Бабићева.

Излагање је имала и Антонела Бјелић Милојица, директорка центра „Меморијал“, који је један од организатора Бесмртног пука у Србији. Она је најавила овогодишња дешавања посвећена обележавању 75. годишњице победе у Другом светском рату.

Обележавање ове значајне годишњице, према њеним речима, почиње обележавањем годишњице ослобођења Београда.

„Мислим да је ова конференција сјајан почетак и велики корак за све што нас чека све до 9. маја идуће године. Годишњица није само у Србији, већ у целом свету. Свакако ћемо се трудити да идуће године у Србији не буде 12 градова, као што је било ове, него да буде много више, да буде много више омладине и студената. Да много више омладине и студената чује за Бесмртни пук“, напомиње Бјелић Милојица.

Осим организације Бесмртног пука, „Меморијал“ планира да организује пројекције филмова и издавање књига са тематиком из Другог светског рата. Одмах након конференције премијерно ће у београдској Комбанк дворани бити приказан филм „Срећа у коверти“, редитељке Светлане Суханове, тако да Меморијал, према речима Бјелић Милојице, са том врстом кампање креће одмах.

Коментар