Ко приређује „топлог зеца“ потомцима Руса који су победили нацисте (видео)

Активисте покрета „Бесмртни пук“, који учествују на првој међународној конференецији те организације у Београду, негде, као у Србији, подржавају и прикључују им се у шетњи поводом Деветог маја, али негде наилазе и на проблеме, пре свега због таласа русофобије подстакнутог са Запада.
Sputnik

О инцидентима са којима се суочавао „Бесмртни пук“ у Грузији за Спутњик је говорила Лика Захарова, координаторка покрета. Шетња „Бесмртног пука“ је ове године, каже, одржана у пет градова, без обзира на проблеме које стварају напади националиста.

„Ове године је ’Бесмртни пук‘ у Тбилисију прошао кроз ’топлог зеца‘ који су организовали за нас — унуке и праунуке победника. У Батумију је било напада на жене и децу, било је вређања. Влада Грузије је дала одборење за организовање ’Бесмртног пука‘ у целој Грузији, али, нажалост, националисти и ултрадесничарске групације сваке године покушавају да осујете ову манифестацију и покушавају да управо 9. маја распале антируску конфронтацију користећи ’Бесмртни пук‘“, прича она.

Уз констатацију да су се односи Русије и Грузије у последње време погоршали, Захарова, ипак, изражава уверење да ће се временом то променити, јер, како каже, грузијски народ већином жели мир са Русијом и обнову руско-гурзијски односа.

Иако признаје да није лако радити као координатор „Бесмртног пука“ у Грузији, Захарова поручује да покрет наставља активности по плану.

„Тешко је, али ми смо праунуци победника. Не бојимо се, као ни ви у Србији. Неко мора тиме да се бави. Најважније је да из године у годину има све више градова и све више омладине. Зато позитивно гледам на 2020. годину, без обзира на супротстављања ултрадесничачрских групација и без обзира на то што америчка абасада већ отворено назива ’Бесмртни пук‘ руском претњом, организоваћемо ’Бесмртни пук‘ у 10 градова Грузије“, напомиње наша саговорница.

Помоћ белгијских патриота

Ела Бондаревна из Белгије се од 2010. године бави трагањем за гробовима совјетских војника погинулих на тлу те земље у Другом светском рату.

„У томе су ми помагале белгијске патриоте. Нашли смо заједнички језик са бившим учесницима покрета отпора, који су нам показали где се налазе гробови и помагали нам са документацијом. Ствар је у томе да је у Белгији постојао фронт отпора, у ком је било активно око 50.000 људи. Наравно, после рата је било тренутака отопљења односа и ти гробови су негде остали регистровани. Али су у постсовјетском периоду они заборављени и запуштени. Да бисмо помогли да се они обнове, треба уложити велики напор. Не желе сви и увек да се сећају историје и прошлости земље, тим пре што су у Белгији постојала два фронта и два народа су међусобно ратовала — једни су били за, а други против фашиста. Ја имам среће — живим у региону где је деловао партизански покрет, који је подржавао савезнике на територији Белгије“, наводи Бондаревна.

„Бесмртни пук“ стигао и на Маурицијус и у Конго

Међу учесницима конференције има и активиста из далеких земаља, а једна од њих је Олга Богачова, координатор „Бесмртног пука“ на Маурицијусу.

„Свакако да у егзотичним земљама као што је Маурицијус, или друге у Африци, где се одржава ’Бесмртни пук‘, постоји одређена специфичност. Не смемо заборавити да се налазимо далеко од Русије. Пројектовати имиџ Русије у иностранству је вероватно двоструко теже, јер је веома тешко објаснити каква је то традиција, зашто ми то радимо“, објашњава Богачова, уз оцену да јавност у тим земљама још није спремна да види шетњу „Бесмртног пука“ на улици, него све, за сада, остаје на територији амбасаде Русије.

Ко приређује „топлог зеца“ потомцима Руса који су победили нацисте (видео)

Активисти покрета, додаје она, раде на томе да преко медија и у комуникацији с државним органима објасне зашто је та шетња важна за нас Русе и за рускојезичну заједницу, па ће можда једном „Бесмртни пук“ прошетати и улицама Маурицијуса.

Мишел Нгебана, координатор „Бесмртног пука“ у Конгу, објашњава да се искуства „Бесмртног пука“ у Африци разликују од земље до земље.

„У Африци се манифестација одржава у принципу као и у другим земљама — окупљају се сународници, деле Георгијевске ленте. Ми у Конгу засад немамо велике шетње, него се окупљамо или при културном центру Русије или при почасном конзулату“, каже Нгебана.

Учесници су махом сународници који су отишли да живе у афричким земљама или Рускиње удате за Африканце, а ту је и доста бивших студената који су се школовали у Русији и, како напомиње саговорник Спутњика, знају по коју цену је извојевана велика победа.

Коментар