Наш саговорник је у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ рекао да су сви разговори председника Србије и шефа дипломатије са светским званичницима ових дана у Њујорку део припрема за јесен, када ће Србија тражити начин и формат да се крене у интензивније решавање питања Косова и Метохије.
На основу онога што се чуло на Ист Риверу може се закључити, према мишљењу Танасковића, да се још опипава пулс, а да за сада нема конкретног наговештаја шта би могао да буде пут ка решењу замршеног косовског процеса.
Замка са таксама
Ипак, Танасковић наглашава да сазрева свест да дијалог не би смео дуго да буде блокиран.
„Сви прихватају да приштинске таксе крше међународне споразуме, али нико није најавио никакве санкције Приштини, ако се оне не укину. Сада је укидање такси предуслов за наставак дијалога, што и није добро, јер се ствара атмосфера да ће једног дана када се оне укину (или суспендују како то кажу Американци) приштински лидери добити поене, као да су учинили гест добре воље. А њихови покровитељи ће показати да уважавају Београд у нечему што не треба уопште да буде тема. Тако у други план одлази све оно што је претходило таксама и зато је важно, ако оне буду укинуте и разговори буду настављени, да се види од чега ће дијалог кренути. Да ли ће се заборавити да није формирана ЗСО, али јесте ’војска‘ Косова“, рекао је Танасковић.
Шта је приоритет Приштине — Интерпол или Унеско?
За 22. октобар је заказана седница Скупштине Унеско у Паризу, на којој се очекује да ће Приштина поднети захтев за чланство у тој организацији. Наш саговорник каже да је још 2015. године, на седници на којој се гласало за чланство Приштине у Унеску, осетио да је клатно почело да се помера на другу страну и да од тада укупни међународни односи и целина међународне заједнице не изгледају као раније.
„Мој осећај је да се Приштина концентрисала на чланство у Интерпол, а не у Унеску, јер сматрају да ту имају више шанси. У Унеску је систем гласања такав да са овим бројем држава које су их признале немају много изгледа да прођу на Генералној конференцији. Ми бисмо данас имали више гласова него 2015. године, а било би и више уздржаних. Друго, битно је и што су САД напустиле Унеско, Велика Британија нема више интересовања за ту организацију, а и ситуација око дијалога не стимулише остале државе да им дају глас“, нагласио је Танасковић.
Долазак Ердогана
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган долази у дводневну посету Србији 7. октобра у пратњи осам министара. Наш саговорник, који је био амбасадор у тој земљи, каже да су Турци схватили да могу да остваре много већи утицај преко економије и културе, него политичким притисцима.
„Није Анкара променила своју политику према Балкану у стратегијском смислу, али је веома значајно што су схватили да не треба наметати ставове и мало су променили реторику“, рекао је Танасковић, уз упозорење да је Ердоган поздравио спорну декларацију бошњачке партије СДА, у којој се заговара такозвана република БиХ.
„Очекујем да ће се из Сарајева појавити сва три члана председништва и да ће се коначно договорити покретање радова на заједничком ауто-путу. Са једне стране то је здраво и разложно, а са друге се поставља питање — докле све то може да се развија без политичке подршке. Србија има највише проблема, јер је остали народи посматрају као виновника зла и на чији рачун се намирују све остале калкулације на Балкану“, рекао је наш саговорник.
Танасковић каже да је нормално што народ у Србији то тешко прихвата, али сматра да је мудро форсирати регионалну економску сарадњу, поготово са Турском. Ипак, поставља се питање — докле се може тако ићи; са једне стране економска сарадња, а са друге стране инсистирање неких учесница те сарадње на континуитету понашања, у складу са нечим што је противно интересима најважнијег питања за Србију, а то је Косово и Метохија.
Судбина „мини шенгена“ на Балкану?
Почетком октобра Србију ће посетити и премијери Северне Македоније и Албаније Зоран Заев и Еди Рама због састанка са председником Александром Вучићем на коме ће се разговарати о уклањању царинских баријера. Данас, каже Танасковић, Косово и Албанија су јединствен етнички простор, у који се Србија тешко може уклопити.
„Ја се сећам мини шенгена који је требало да буде успостављен између Турске и Сирије. Тадашњи премијер Ердоган и председник Сирије Башар ел Асад, као велики пријатељи, договорили су се да се створи блискоисточни шенген, где би њихове земље биле окоснице, али погледајте шта се тамо десило у међувремену. Балкански шенген лепо звучи, али мислим да је, за сада, то апсолутно нереално и да треба тежити комуникацији у погледу робе и људи. Да нема несрећне политичке фиксације на неке теме, људи би на Балкану видели да им је заједничка будућност боља, јер је европска перспектива веома неизвесна“, рекао је бивши амбасадор.
Може ли патријарх Иринеј у Црну Гору?
Дан уочи најављеног обележавања 800. година аутокефалности СПЦ и присуства патријарха Иринеја у манастиру Подострог, „Црногорски покрет“ је позвао државни врх Црне Горе да својим ауторитетом стане у одбрану државног и националног интегритета и дигнитета. Танасковић сматра да је „Црногорски покрет“ створен да би постојао неко у тој земљи ко може колективно, а да није политичка партија, да тражи нешто од власти, а што ова мора да испуни.
„Срби су у Црној Гори релативно добро организовани, али немају превелики утицај на власт. Уверен сам да у Црној Гори сви треба да схвате да је узалудно ударање на тај вековни и снажни српски православни идентитет великог дела држављана те земље. Стварност ће показати да је било какав други пут безизгледан и да ће се све вратити ’познанију права‘, као што је то рекао Његош“, закључио је дипломата Дарко Танасковић.