Након изјаве заменика министра иностраних послова Русије Сергеја Рјабкова, који је рекао да је Москва предложила да се седница Првог комитета Генералне скупштине УН не одржи у САД, огласио се и стални представник Русије у међународним организацијама у Бечу Михаил Уљанов. Он је сматра да постоји могућност делимичног преношења активности Генералне скупштине УН из Сједињених Држава.
Руски дипломата је објаснио да органи Уједињених нација не седе само у Њујорку, већ и у два европска центра — у Бечу и Женеви, и да оба града имају сву потребну инфраструктуру.
Потребна одлука Генералне скупштине УН
Бивши заменик генералног секретара УН Сергеј Орџоникидзе сматра, међутим, да је ова руска идеја тешко изводљива.
„За то је потребна одлука Генералне скупштине УН, а не мислим да ће она такву одлуку донети, чак ни простом већином“, објашњава Орџоникидзе за Спутњик.
Он каже да није први пут да се то питање поставља: Американци својевремено нису пуштали представнике арапских земаља, када су се 70-их година прошлог века заоштрили њихови односи са Израелом, као ни представнике великог броја других земаља које су водиле политику која им није била по вољи.
„То јесте грубо кршење Споразума из 1946. године о седишту УН, у коме се каже да су САД дужне да омогуће неометан приступ представника чланица УН на територију седишта Светске организације“, констатује дипломата.
Орџоникидзе се присећа да се, у време када је био заменик генералног секретара УН, размишљало да се седница Генералне скупштине одржи у Женеви, зато што је у згради у Њујорку био у току ремонт.
„Међутим, у Женеви нема тако великих просторија, нити могућности да се сместе представници држава у хотеле — Швајцарска је мала земља, а Женева мали град. Беч је већи, али тамо је већ смештен огроман број службеника Међународне агенције за атомску енергију“, закључује Орџоникидзе.
Издржавање УН скупо и компликовано
Политиколог Јуриј Светов сматра да се Женева и Беч логично намећу, зато што је у Женеви европско седиште УН, док је Беч центар многих међународних организација, али додаје да су слаби изгледи да ће предлог Москве бити прихваћен.
Он подсећа да није први пут да САД, упркос преузетим обавезама у вези са УН, некоме не издају визу.
„Некако смо брзо заборавили скорији случај Валентине Матвијенко, када председницу Савета Федерације нису пустили у САД на конференцију под окриљем УН. Све се завршило тако што су јој дали визу, по којој је у Њујорку могла да борави само у згради УН и нигде више. Американци су такве ствари радили и радиће. Они одлично схватају да у овом тренутку нема земље која би преузела на себе издржавање УН. То је скупо и компликовано“, упозорава Светов, напомињући да Сједињеним Државама седиште УН доноси и значајне приходе, јер људи тамо раде и троше новац, а на конференције на Ист риверу долази много гостију.
Са друге стране, тамо где им то не одговара, као што је случај са Унеском или Саветом за људска права, САД излазе из тих организација, и не плаћају доприносе за њих.
Максим Жаров, политички аналитичар, сматра да, када је реч о руској иницијативи, пресудну улогу има став чланова Савета Безбедности.
„Лично мислим да би за Кину било добро да подржи идеју заменика шефа руске дипломатије. Што се тиче осталих чланова СБ УН, не верујем да би се они придружили руској иницијативи. Ситуација око Ирана, као и око неких других међународних питања, показује да је СБ већ одавно подељен, а консолидован став ове институције постаје права реткост“, описује ситуацију Жаров.
Шта је предлагао Стаљин?
Александар Коњков, политички аналитичар, каже да се током 40-их година прошлог века водила озбиљна расправа о томе где треба да се налази седиште УН, а подсећа да је Лавров недавно испричао да је Стаљин предлагао да то буде у Сочију.
Кључни принцип ове организације је — неутралност, а Коњков наглашава да је Америка гарантовала да ће то поштовати и да политика неће утицати на функционисање УН, као и да ће приступ Светској организацији бити гарантован свима, без обзира на политичке ставове.
„Међутим, сведоци смо да Америка сада крши обећање“, додаје он.
Коњков додаје да иницијативу Рјабкова не треба схватати буквално, зато што је, рационално гледано, веома комплексно преселити седнице комитета ГС УН из Америке.
„Изјава Рјабкова је, пре свега, порука земљама које су већ на својој кожи осетиле како изгледа ’амерички дипломатски рат‘. Одлука САД да не издају визу неким члановима руске делегације је поново покренула питање — како функционише УН у савременим условима и зашто Америка не поштује правила међународне заједнице, између осталог, и када се решавају питања која се тичу рата и мира“, објашњава експерт.
Дмитриј Журављов, политички аналитичар, каже да Америка сматра да је једини светски лидер, али да УН нису део Америке. Он додаје да је тешко предвидети како ће светска заједница реаговати на руску иницијативу, али је чињеница да је „за Америку УН ствар прошлости — као да ова организација није помогла човечанству да избегне велики број проблема“.