Од првих „Андроид“ и „иОС“ телефона дели нас нешто више од десет година, док се у технолошком смислу чини као да су прошле деценије. Слободно тржиште слободно је онолико колико тренутно доминантнима одговара, а то потврђују и санкције САД према кинеској компанији „Хуавеи“, које се односе на забрану коришћења „Гугл“ сервиса на оперативном систему „Андроид“.
Шта се променило на тржишту мобилних телефона на дизајнерском и технолошком нивоу у претходној деценији? Како ће тржишни рат обликовати будућност продаје „Хуавеи“ телефона и треба ли то да забрине постојеће кориснике? Какви нам се уређаји спремају у будућности?
О овој теми у емисији „Технограм“ говоре Иван Јелић, директор за производе и развој „Б92.нет“ и један од аутора „Б92 Технополис подкаста“, и Радомир Марковић, ИТ стручњак и директор компаније „Таг Медиа“.
Телефонска револуција
Технологија нас је научила да је, као и ватра, добар слуга, али зао господар. Да ли је човек почео да робује тржишту паметних уређаја, или смо постали слуге вештачке интелигенције и технологије, која „вредно“ учи на нашем корисничком искуству. Технолошка револуција не дешава се сваки дан, а револуција која је променила један екосистем паметних телефона, и у дизајнерском и у технолошком смислу, била је почетак производње првог „ајфона“ 2007. године.
„То је била прекретница, када су произвођачи одлучили да проблематици коришћења телефона приђу на други начин, онако како би то требало да буде, док су пре тога паметни телефони били мали компјутери, релативно тешки за коришћење, скупи и нису ни покушавали да уђу у шире народне масе“, каже Иван Јелић.
Дванаест година, колико постоје паметни телефони, у технолошком смислу се чини скоро као цео век: тастатуру су заменили екрани, а позиве и поруке, као примарне улоге некадашњих мобилних уређаја, код паметних телефона замениле су апликације.
„Када посматрамо данас апарате и како су изгледали први мобилни телефони — види се револуција у приступу коришћења, јер ту је дошло до потпуно новог дизајна; многи људи су и то тада одбацивали, нису желели да пређу брзо на телефоне који немају тастатуру“, каже Радомир Марковић.
Статистика се може посматрати и као бикини: много показује, али се ништа не види. Данашњи произвођачи мобилних телефона тврде да сви имају раст у продаји, али да ли је то баш могуће?
„По неким истраживањима, ’Хуавеи‘ је имао најбржи раст у уделу тржишта паметних уређаја, и у неком тренутку се скоро изједначио са ’Самсунгом‘. Међутим, подаци за 2019. годину говоре да су се издвојили ’Самсунг‘, ’Епл‘ и ’Сјаоми‘“, каже Радомир и додаје да ће се позиција „Хуавеија“ тек дефинисати, с обзиром да је тренд пораста, који је постојао и деловао незаустављиво, почео да се успорава.
„Најпродаванији појединачни уређај био је ’ајфон 10Р‘, али то су све подаци у које ми донекле треба да верујемо, али да — дефинитвно је та борба између ’Хуавеија‘ и ’Самсунга‘ била интересантна“, каже Јелић.
Чари слободног тржишта
Слобода и приватност су можда и најскупље речи модерног света, у коме доминира технологија, али када се у игру умеша профит и када доскорашњи неприкосновени лидери на тржишту осете опасност од конкуренције, онда се не преза ни од санкција. Било је питање времена када ће се политичка надметања између САД и Кине претворити у трговинске ратове. Слутња да се нешто иза брда ваља је почела крајем прошле године, након хапшења ћерке директора „Хуавеија“ у Канади, по потерници из САД, а кулминирала је санкцијама САД према кинеском гиганту у мају ове године.
„’Хуавеи‘ је једина, од многих кинеских компанија које се баве мобилним телефонима, која је стављена са стране, и само њој се забранио приступ ’Гугловим‘ сервисима и разним другим битним софтверима, као и развоју чипова и других компоненти“, каже Радомир Марковић.
„Хуавеи“ ће се суочити са оним што је до сада био део њихових „лоших снова“, а то је „Андроид“ без сервиса компаније „Гугл“ ван Кине — без апликација „Гмаил“, Јутјуб, „Мапс“, „Драјв“, па чак и без интернет претраживача „Гугл хрома“.
„’Гуглу‘ није у интересу да се појави трећи екосистем, мислим да су ту интереси политички и да се ’Хуавеи‘ користи као средство у играма моћи, јер, што се тиче безбедности, ’Хуавеи‘ телефони су на ’Гугл‘ листи безбедних уређаја за коришћење“, напомиње Јелић.
Паметни телефони, којима верујемо, данас су мини „црне кутије“, које се „хране“ нашим подацима. Незахвално је предвидети чак и блиску будућност у овом сегменту, када се има у виду брзина развитка технологије. Да ли ће технологија, паметни телефони и интернет, који иза њих стоји, заиста постати окрутни господар наших података, или корисни слуга — остаје да се види у годинама које долазе.