У свом чланку Дирева набраја многе догађаја који су претходили Другом светском рату, а које Европа „прорачунато заборавља“. Један од таквих догађаја је и потписивање Минхенског споразума 1938. године између Немачке, Италије, Велике Британије и Француске.
„Енглеска и Француска, чије су дивизије биле наоружане пет пута боље, и које су могле да збришу Хитлера, осудиле су Чехословачку на смрт. Британски премијер Невил Чемберлен уверио је Хитлера да ће све добити без рата и одлагања. Са севера Пољаци нападају Чехословачку као похлепне хијене, са југа Мађари, са запада Немци. Чехословачке више нема, постоји протекторат Чешке и Моравске. Пољска одбија да пропусти совјетске трупе да помогну Чехословачкој. Пут за рат је отворен“, пише Дирева.
Она подсећа и да су пре почетка Другог светског рата пакт о ненападању са Немачком потписале Енглеска, Француска, Литванија, Данска, Естонија и Летонија, али се ствара утисак да је такав споразум постојао само између Немачке и СССР.
Само Кремљ потписао споразум са Немачком
„А сада подвуците црту и прецртајте све што сам набројала. Избришите све, као да се није ни догодило. Енглеска и Француска нису потписале смртну пресуду Чехословачкој, па ни целој Европи, Пољска и Мађарска нису распарчале Чехословачку у савезу са Хитлером, Пољска није постала бесмртна као ’европска хијена‘, пошто се представља као невина жртва, није било никаквог аншлуса (припајање Аустрије Немачкој), није се десила никаква Герника (немачко бомбардовање шпанског града Герника за време грађанског рата 1937. године), нема Антикоминтернског пакта (из 1936. године између Немачке и Јапана), као ни Челичног пакта (из 1936. године између Немачке и Италије), не постоји Минхенски споразум. Нико никада није склопио неки споразум са Немачком. Само Кремљ“, наводи се у чланку.
Новинарка истиче и да Европа затвара очи на реакцију светских лидера из тог периода.
„Европа заборавља да је, дан након што је нацистичка Немачка напала СССР, Хари Труман, будући председник, рекао — ’Нека се Русија и Немачка међусобно убијају што је могуће више‘“, подсећа Дирева.
Она каже да Европа заборавља да је Други фронт отворен 1079 дана након напада Немачке на СССР.
Европа и данас подржава нацизам
„’Савезници‘ су 1079 дана хладнокрвно посматрали масакр који је организовао Хитлер. На крају је Черчил инсистирао на другом фронту, и то не због ’савезничке одговорности‘, него зато што је ’Совјетска Русија постала смртно опасна. Неопходно је што пре отворити нови фронт против њене брзе офанзиве, како би руски варвари остали што је могуће даље на Истоку‘“, пише Дирева.
Новинарка истиче да Европа, зато што сматра да је Споразум Рибентроп-Молотов разлог за избијање рата, и даље подржава испољавање нацизма у европским земљама.
„Европа поштује и охрабрује нацисте летонског батаљона ’Вафен СС‘, који дефилују улицама Риге. Окупљања ултрадесничара из целог света у Блајбургу, који величају хрватске нацисте ’усташе‘ и њиховог вођу Анта Павелића, који је запамћен у историји као балкански кољач; прославе у Нарви у част преживелих нациста 20. естонске дивизије СС. И наравно бандероваца, који су извршили неонацистички државни удар“, рекла је новинарка.
Према речима Диреве, таквом резолуцијом Европа само показује однос према самој себи.
„Европа, тачније европска десница, постала је безобразна у својој дивљој жељи да се освети Русији. Освета победнику у Другом светском рату. Таква Европа води самоубилачки рат против саме себе и своје прошлости, које као да се стиди. А за то постоји разлог“, закључила је новинарка.
За резолуцију „О важности очувања историјског сећања за будућност Европе“ 19. септембра је гласало 535 европских посланика, а против 66 посланика.