Тај број би превазишао укупан број страдалих у Другом светском рату.
Истраживање је објављено у среду у научном часопису „Сајенс адвансиз“. Студија предвиђа велики број смртних случајева, јер би у случају таквог сукоба глобалне температуре могле пасти на ниво упоредив са последњим леденим добом.
„Такав рат не би угрозио само локације на којима би биле бачене бомбе већ цео свет“, каже коаутор студије и професор наука о животној средини на Универзитету Руџерс Алан Робок.
Свако детонирано нуклеарно оружје могло би збрисати чак 700.000 живота, утврдила је компјутерска симулације студије, док би експлозије могле послати толико чађи и крхотина у атмосферу да би то изазвало „нуклеарну зиму“, што би довело до нагло падајућих температура, уништења усева и на крају до масовног гладовања.
„Ово је рат без преседана у човечанству“, рекао је главни аутор студије Брајан Тон, који је помогао да се „скује“ појам „нуклеарна зима“ радећи са тимом истраживача осамдесетих година двадесетог века.
Иако Индија и Пакистан тренутно имају око 300 јединица нуклеарног оружја, студија наводи да би тај број до 2025. могао да достигне 500.
То је година за коју су истраживачи, према компјутерским симулацијама, предвидели да би у њој могао да избије овај хипотетички нуклеарни рат.
„Надамо се да ће Пакистан и Индија обратити пажњу на податке из ове студије“, рекао је Тун.