Новинаре је зауставио црни бе-ем-ве из којег су изашли мушкарци у цивилу. Неколико минута касније, мушки чланови новинарске екипе из Београда стајали су са ногама и рукама раширеним на аутомобилу, а њихове колегинице су уплашено пратиле целу драмaтичну ситуацију. Ствари су деловале веома опасно, јер све је изгледало као отмица.
Убрзо се испоставило да су из бе-ем-веа изашли припадници косовске обавештајне полиције, који су српске новинаре одмах оптужили да „раде за Државну безбедност“.
Тонац РТС-а Александар Бојовић за Спутњик открива како је претрес његове торбице довео до открића због ког су по опасну новинарску екипу послати специјалци!
„Полицајац је отворио врата са моје стране. Покушавао је да отвори касету која се налазила испред мене, а када сам је ја отворио, прегледао је документа. У једном тренутку је, из њему знаних разлога, од мене затражио да изађем из кола. Ја сам изашао. Питао ме је за кога и где радим. Ја сам му одговорио, а он ме је онда оптужио да радим у служби државне безбедности. Тада ме је повукао ка његовом ауту, бацио ме је на ауто и тражио да раширим ноге. У једном тренутку су тражили да скинем торбицу, у нади да ће у њој наћи доказе да сам у државној безбедности Србије. Скинуо сам торбицу и предао му је. Нашао је моја лична документа и, између осталог, један привезак му је привукао пажњу. То је поклон са једног снимања. На њему пише ’Москва‘ и ’Русија‘. Запленио је тај привезак и рекао да ће по мене доћи специјална јединица која ће ме привести на информативни разговор“, прича Бојовић.
Све ово из возила РТС-а у неверици је пратио и женски део екипе. Новинарка Радио Београда Наташа Аћимовић каже за Спутњик да јој ни данас није јасно зашто су заустављени.
„Део мушке екипе је третиран буквално као да су криминалци. Колега је држан уз кола, раширених руку и ногу, сигурно двадесетак минута, можда и више. Било је драматично. Нису вределе ни прес-легитимације РТС-а, нису хтели да разговарају. Звали су полицијску патролу да дође по нас. Када су дошли, раздвојили су нас. Колегу су возилом КПС спровели у Јужну Митровицу, док је у наш ауто сео полицајац и рекао да пратимо колону. Шест сати смо били без трага, нико није знао шта се с нама дешава“, прича Наташа Аћимовић.
Она открива да су екипи одузети и мобилни телефони, тако да нису имали никакав контакт са спољним светом: „Нико није ни знао где смо нестали тих шест сати!“
То је посебно тешко пало члановима њихових породица, који нису могли да ступе у контакт са њима. Отићи на Косово по задатку, а онда нестати без трага и гласа на шест сати ипак је велики стрес.
„Наша фамилија се уплашила, имали смо милион пропуштених позива“, каже Аћимовићева.
Александар Бојовић каже да је све изгледало буквално као отмица.
„Ускраћено нам је право кретања. Нису узимали никакве изјаве од нас. Малтене нас је цела станица испитивала ко смо, шта смо и за кога радимо“, прича Бојовић.
Усред шесточасовне драме, новинари су поставили једноставно питање полицајцима — зашто све ово раде?
„Питали смо полицајце да ли су нас зауставили због београдских таблица, он је одговорио: Немој више то да нас питаш! Ми радимо свој посао и заустављамо свакога.
У том тренутку је стварно било драматично. Никада се нисмо сусрели са том ситуацијом. Показали смо легитимације, на којима све пише: наш легитимациони број, слика, Радио-телевизија Србије. Све је јасно чиме се бавимо и шта радимо. То њима није било довољно. Хтели су... Па, ја и не знам шта су хтели!“, каже Наташа Аћимовић.
У суботу је косовска полиција саопштила да ће на дан одржавања ванредних парламентарних избора на Косову и Метохији на северу покрајине бити ангажовано око 650 полицијских службеника полиције привремених косовских институција.
Ова штура вест требало би да улије осећај сигурности свима који се данас буду кретали Косовом. Међутим, искуство кроз које су прошли новинари Радио Београда јасно је показало да полиција власти из Приштине може да буде и узрок проблема, а не њихово решење. Зато смо их питали да ли се плаше да данас изађу на терен и извештавају са избора.
Наташа Аћимовић има кратак и ефектан одговор:
„Ми волимо свој посао. Страха нема!“