Упитан како гледа на појачано укључивање САД у дијалог Косова и Србије, Џозеф каже да је оно позитивно и, истовремено, узнемирујуће. Према Џозефу, позитивно је зато што је добро свако интензивно интересовање за Балкан које показује америчка администрација.
„Он подсећа да је неколико година прошло од када су се САД дистанцирале од Балкана и спустиле тај (регион) на листи приоритета, а да ово питање (дијалог) јасно захтева ангажман високог нивоа, како би Косово, али и Србија, постигли напредак“, каже он.
„Истовремено је чудно и узнемирујуће. Зашто је амбасадор Гренел именован, када је недавно Метју Палмер изабран за специјалног изасланика (за Балкан)? Палмер, наравно, има дуго искуство у региону, док је амбасадор Гренел радио у УН и има сазнања о регији, али не на истом нивоу. Добро је што је Бела кућа, у време многих других криза, заинтересована да реши ово питање, али, истовремено, чудно је и остаје да се види шта то значи за америчку политику у регији“, додаје амерички аналитичар, а преноси Танјуг.
Он наводи да је Гренел амбасадор у Немачкој и да је, иако је тамо имао неспоразума, свестан брига Немачке у вези са политиком коју је иницирао бивши саветник за националну безбедност САД Џон Болтон, а која је, изгледа, била у корист размене територија (између Косова и Србије).
„Могуће је да је Бела кућа и даље ангажована на Балкану и да верује да је Гренел особа која може да убеди Немачку. Али ставови важних руководилаца у региону су да размена територије може бити ризична и дестабилизујућа“, каже он.
Треба читати знакове
На питање како САД виде решење несугласица између Косова и Србије, он каже да је то политичко питање „коме се не зна одговор, али да треба читати знакове“.
„Када је Болтон био саветник за националну безбедност, мислим да је имао подршку за идеју коју је фаворизовала и Федерика Могерини, о размени територија, о једној врсти поделе Косова, изгледа на северу, код реке Ибар, где би четири северне општине припале Србији, а један недефинисан део југа Србије, Прешевска долина, припао Косову“, каже он и додаје да су изгледа о томе неколико месеци разговарали и Тачи и Вучић.
„Могеринијева је то подржала, али сви знамо да се (немачка канцеларка) Ангела Меркел снажно успротивила томе, као и остали руководиоци у региону, који би били под директним утицајем тога“, наводи Џозеф.
На констатацију новинара да се очекује да ће и ЕУ именовати изасланика за дијалог, и на питање да ли би то створило гужву, Џозеф каже да они треба да сарађују.
„Сједињене Државе не могу саме да две стране одведу до споразума. Понављам, то и може бити разлог именовања Гренела, зато што је противљење Меркелове штетило приступу Могеринијеве, Болтона, Тачија и Вучића о подели Косова“, каже Џозеф.
Ослабљена позиција Тачија
Коментаришући резултате избора на Косову, Џозеф каже да су они, са једне стране, јак ударац за Тачија.
„Идеја да он има мандат бирача Косова за поделу Косова, заједно са председником Србије (Александром) Вучићем, јасно је да не постоји“, сматра Џозеф.
Са друге стране, и став Аљбина Куртија, који би могао да постане премијер, је „помешан“, зато што је годинама сам инсистирао на уједињењу Косова са Албанијом.
„Он не жели да Косово буде независна држава, већ да се припоји Албанији. То би било могуће разменом територија. Курти је такође рекао да је против предаје неког дела територије Србима“, додао је Џозеф.
Када је реч о наставку дијалога, Џозеф каже да је Тачијева позиција сада ослабљена.
„Он не може да води преговоре на поверљив начин, као појединац, а без консултација са премијером. Уколико покуша да то уради, неће имати кредибилитет на Косову“, сматра Џозеф.
Јер, како каже, сваки споразум који постигне могао би да допринесе поделама и биће озбиљно питање да ли ће га Косовари прихватити.
„Уколико Аљбин Курти буде премијер, не сумњам да ће се потпуно укључити у ове разговоре, заједно са председником Тачијем, који је, понављам, ослабљен на изборима, јер је његова партија прошла веома слабо“, закључује Џозеф.