Покушаји Макрона изазивају посебну забринутост код земаља некадашњег Совјетског Савеза и источне Европе, оцењује Ројтерс, наводећи да је за продужавање санкција Русији неопходан консензус свих чланица ЕУ, те да би само једна земља могла да унесе апсолутну пометњу по питању антируске политике.
Упркос оценама британске агенције да би помирљиви тонови могли да унесу раздор у високим круговима бриселске администрације, аналитичари су скептични да је Макрон уопште заинтересован да све те своје изјаве преточи у дела.
Сергеј Фјодоров са Европског института Руске академије наука сматра да је Макрон прагматичан лидер, али да, упркос својим помирљивим тоновима, он неће кренути путем антисанкционе политике према Русији.
„Спољнополитичке иновације Емануела Макрона, ако их упоредимо са ставовима његових претходника, заснивају се на наставку спровођења већ проверене политике независности и држања подаље од суперсила, као што је то био случај код Франсоа Митерана и Шарла Де Гола“, објашњава Фјодоров.
„Иако је Француска и тада била саставни део Западне алијансе, она се одувек придржавала самосталних ставова и никада није хрлила да из те алијансе иступи, макар не по кратком поступку. Такве се политике придржава и Макрон, што се објашњава тиме што је француски председник заиста мишљења да без Русије није могуће решити ни један крупан светски проблем, баш као ни европски“, истиче Фјодоров.
Ко је русофоб унутар ЕУ?
Фјодоров указује и на чињеницу да унутар Европске уније постоје две јаке струје, када се ради о спољној политици према Русији.
„Један део земаља Европске уније су заклети русофоби; то су Пољска, Шведска, Норвешка, Велика Британија, као и земље Балтика. Те државе никада неће моћи да се отарасе русофобије. Међутим, постоји и друга струја, предвођена Италијом, Француском и Аустријом — земљама које у свом генетском материјалу немају урођену русофобију. Те две струје ће се стално сукобљавати и на тај начин ће се усаглашавати будућа спољнополитичка стратегија Брисела према Москви“, констатује.
Фјодоров напомиње и да не треба занемарити чињеницу да, упркос тим ставовима, Италија и Француска и даље сматрају да је Русија прекршила међународно право тако што је припојила Крим, али и због тога што је, према њиховом мишљењу, спровела агресију према Украјини.
„Дакле, постоји прогрес успостављања здраворазумске политике ЕУ према Русији, али не треба очекивати укидање санкција и претерану дружељубивост“, закључује Фјодоров.
Макронови трикови
Људмила Воробјова са Руског института за стратешка истраживања сматра да су тврдње Ројтерса да ће Макронова политика довести до поделе унутар ЕУ исувише радикалне.
Потребно је имати у виду да Макрон има посебан стил вођења политике, који Воробјова назива „акционизмом“.
„Он се обраћа својој публици на начин на који би освојио њихову пажњу, зато и даје снажне изјаве, али мислим да од тих обећања нема ништа. Сетите се само колико је говорио о реформама ЕУ. Где су сада те реформе? Снаге обуздавања унутар Уније су изузетно јаке, због тога сматрам да он нема ту јачину која може да доведе до било каквих подела“, тврди она.
На питање да ли постоји икаква шанса да Макрон покрене иницијативу за укидање санкција Русији, Воробјова каже да је управо питање санкција показатељ његовог „акционизма“.
„Он жели да привуче пажњу јавности својим изјавама и тако да се позиционира као политички лидер Европе. Међутим, Француска је, економски гледано, поприлично слаба, а то се може видети и на примеру демонстрација „жутих прслука“, које и дан-данас трају. Он само жели популарност, показујући како је Француска, тобоже, утицајна сила на међународној арени. То је само обичан трик“, истиче.
Такође је навела и да не треба на политику ЕУ гледати као да је Брисел увео мораторијум на дијалог са Русијом. Једно су речи, а друго су дела. И Макрон и канцеларка Немачке Ангела Меркел залажу се за дијалог, додуше, само на онај који иде у њихову корист и који се своди на то да Русија чини уступке.
„Само такав дијалог је њима погодан“, закључује Воробјова.