За недељу дана Генерална скупштина Интерпола окупиће се у Сантијагу, престоници Чилеа. Чланови највеће полицијске организације на свету донеће одлуке о фундаменталним питањима. На пример, треба ли ширити своје редове новим чланицама.
Међу онима који се већ дуго надају чланству у Интерполу је и Приштина. То није први пут да република која је нелегално прогласила независност од Србије покушава да ступи у ову полицијску организацију. Прошле године косовски Албанци су доживели неуспех. Нису добили неопходне две трећине гласова чланица организације, које је требало да пристану на проширење Интерпола.
Ове године Приштина по пети пут покушава да се учлани у Интерпол. И изгледа да ће један глас бити против, или макар суздржан, а то ће бити глас Чешке Републике.
Раније је Чешка важила за присталицу косовских Албанаца и њихове републике. Праг се залагао у Интерполу за чланство Косова. Ипак, изгледа да је министар унутрашњих послова и председник социјалдемократа Јан Хамачек променио свој став. О томе сведоче макар подаци из чешких медија.
Недељник „Респект“ преноси да, супротно ставу премијера Андреја Бабиша и министра иностраних послова Томаша Петричека, Хамачек намерава да препоручи делегацији Президијума полиције да не подржи Косово у гласању на Генералној скупштини Интерпола.
Интересантно је то што је подршку да ће Косово ступити у Интерпол свом косовском колеги Беџету Пацолију обећао министар иностраних послова Чешке Томаш Петричек, током јунске посете албанског политичара Прагу. Исто обећање раније је дао сада већ бившем приштинском премијеру Рамушу Харадинају и чешки премијер Андреј Бабиш.
Други пут за кратко време Косово је непријатно питање за владајућу коалицију у Чешкој. Средином септембра влада је требало да одговори на изјаву председника Милоша Земана, који је током посете Србији предложио Чешкој Републици да повуче признање независности Косова. За мање од месец дана настао је спор о чланству косовских Албанаца у Интерполу.
Шта ће проистећи из Хамачековог става? Није јасно да ли ће присталице социјалдемократа прихватити одустајање од чланства Косова у Интерполу, али разумни људи у Чешкој ће то ценити. Да ли ће премијер Бабиш успети да наговори министра полиције да се не издваја? На пример, зарад финансијске помоћи чешкој полицији…
Спутњик је питао Станислава Мацковика, бившег посланика Комунистичке партије Чешке и Моравске и члана Комитета за одбрану Дома посланика, о чешком ставу о гласању за чланство Косова у Интерполу.
„Не мислим да Косово треба да буде главни проблем владајуће коалиције. Садашње руководство Чешке социјалдемократске партије ’напушта‘ владу сваке две седмице. Могуће је да недостаје део програма у седишту партије и да руководство партије не зна када да почне заиста да игра последњу представу. Ако би социјалдемократе сада изашле из састава владе, разлог за такав потез вероватно не би били различити ставови Петричека и Хамачека о чланству Косова у Интерполу. То би било лицемерно. И не само то, Хамачек је готово као дете захвалан париским социјалдемократама за свој положај у партији. Што се тиче премијера Бабиша, његов однос према том проблему може да се развија у складу с изреком да само будале не мењају своје мишљење“, наводи чешки политичар.
Мацковик се није устручавао у исказивању свог мишљења о Косову.
„Важно је разумети да је Косово држава која је настала на основу нарушавања међународног права. Косово је држава која је на силу одвојена од Србије. Истовремено, случај Косова представља пример двојног стандарда западних вредности. Ако то одговара Белој кући или бриселској бирократској хоботници, закони морају бити промењени у складу с потребама. Мејнстрим медији такозваног слободног света набијају људима у главе своју истину — оно што људи треба да мисле“, наводи Мацковик.
Западу, како оцењује политичар, уопште не сметају ни косовски нарко-картели, ни трговина заснована на превозу миграната. Чланство Косова у Интерполу подржаће они којима је свеједно по каквој се цени та држава појавила на свету. Министар Петричек је, каже Мацковик, еврофанатик у чешкој спољној политици, од ког се не може очекивати дипломатски приступ.
„Он још никада није у спољној политици предузео ништа дипломатско или разумно. Од 1990. године до данас појавило се веома мало чланова владе који се држе сопствених погледа на спољну политику. За свет је безбеднији вештачки подељени Балкан“, сматра Мацковик.
Политичар сматра да је подршка Косову појединим политичарима важна како због политичких, тако и због финансијских мотива.
„Запад подржава Косово не само ради очувања утицаја у региону, него и због бизниса бројних утицајних пионира двојних стандарда. Компанија ’Олбрајт капитал менаџмент‘, која је припадала бившој државној секретарки САД Мадлин Олбрајт, учествовала је 2012. године у приватизацији косовског ’Телекома‘. Неки извори наводе да је Олбрајтова 2014. зарадила 20 милиона евра на продаји удела у косовској телекомуникационој компанији ’Ипко‘. Захваљујући подршци пријатеља са Запада, бивши лидер ОВК постао је премијер и председник. Како се каже, ’туђа мука не боли‘“, каже Мацковик.
Према његовим речима, та тема је табу за већину „објективних“ репортера, као и за оне који одржавају евроатлантске везе у политици. Нико није питао бившу државну секретарку о приватизацији и профиту који не би добила да Југославија није била изложена „хуманитарном бомбардовању“.
„Рат је само бизнис за многе западне политичаре. А још има довољно људи који не желе да прихвате ту чињеницу“, закључује Станислав Мацковик.