Како зарадити милионе — из гараже (видео)

Неке од данашњих највећих компанија на свету настале су из гараже, захваљујући ентузијазму и визији оних који су од почетка веровали у себе и своје идеје.
Sputnik

Мит „гаражног бизниса“ постао је синоним за савремено предузетништво — старт-ап. Креативан подухват ентузијаста — то је можда најкраћа дефиниција модерне старт-ап компаније. Ризик и висока профитабилност су само неке од карактеристика брзорастућих предузећа, док се суочавају са суровошћу тржишта.

Како постати део заједнице у Научно-технолошком парку, која пружа подршку старт-ап компанијама? Која се знања и искуства стичу у току процеса покретања сопственог бизниса? Шта је најбитније: тим, идеја или реализација?

О овој теми у емисији „Технограм“ говоре Ивана Безаревић, маркетинг и ПР координатор Научно-технолошког парка у Београду, и Никола Матић, оснивач и директор старт-ап компаније „Пирате арт“, са седиштем у Научно-технолошком парку.

„Гнездо предузетништва“

Култ „гаражног бизниса“ у Србији успешно је заменио један савремени објекат, где се развијају на десетине домаћих предузетничких прича. Још 1989. године, на ободу Звездарске шуме у Београду, кренуло се са изградњом Научно-технолошког парка, док је тек 2015. године почео да ради у пуном капацитету и сада се у њему налази преко 70 фирми.

„Научно-технолошки парк Београд пружа подршку старт-ап и технолошко растућим компанијама у комерцијализацији иновација и иновативних производа и услуга. То радимо кроз сет бизнис услуга које корисници добијају, а чланство у Научно-технолошком парку Београд стиче се путем јавног позива, који је транспарентан и увек отворен“, каже Ивана Безаревић.

Додаје да је за старт-ап компаније надлежан пословно-технолошки „инкубатор“ Техничких факултета у Београду, док је за технолошко-развојне компаније и микро, мала и средња предузећа надлежан Научно-технолошки парк Београд.

Од идеје до реализације

Пут предузетника никада није исти, сваки има нешто што га издваја од других, живот пише драме, тако некад и трагедија може бити искоришћена за нешто корисно и велико, то је ваљда једна од ствари која издваја победнике — у свему виде шансу.

„Наш производ је естетска облога за протезе за особе са инвалидитетом, без доњих екстремитета. Конкретно, почели смо од идеје мог колеге са факултета Арсена Арсеновића, који је изгубио ногу у саобраћајној несрећи, и дошао је на идеју да себи направи облогу. Почели смо са целом причом 2017. године и две године успешно развијамо производ“, каже Никола Матић.

Окосницу привредног развоја у будућности чиниће мала и микро предузећа, а да би олакшали основне кораке младим компанијама у покретању сопственог производа, Научно-технолошки парк у Београду нуди сет услуга.

„Осим инфраструктурних услуга, односно једног модерно опремљеног простора у инспиративном окружењу, Научно-технолошки парк нуди много важнији сет бизнис услуга — приступ базама података, менторима, интернационализацији, умрежавању“, каже Безаревићева.

Тим, идеја и реализација можда јесу чаробна формула до успеха у предузетништву, али када дође до изазова, фактор среће и креативно решавање проблема долазе до највећег изражаја.

„Једна девојка из Бразила, која је популарна на Инстаграму, прати је више милиона пратилаца, има естетску протезу са шљокицама, коју је саму направила и нико не производи такав производ. По угледу на њу, имали смо три девојке из Србије које су хтеле исто шљокице на естетској протези, то нам је био проблем да направимо, па смо имали комичне ситуације, где сам био у шљокицама десет дана да би направили жељени производ, нисам знао шта да радим, али смо на крају и тај проблем решили“, уз осмех говори Никола.

Није проблем ако се не успе у првом предузетничком подухвату, битна је спремност за нови покушај и искуство које се стиче и годинама нагомилава. У процесу оснивања сопственог бизниса уче се неке од највећих животних лекција — односи са људима, упознавање сопствених способности, али и потреба тржишта.

Старт-ап је „игра“ мале групе у непознатом правцу, корисна за читаву заједницу, и баш зато тај креативан подухват не сме да буде препуштен сам себи. Потребни су нови Научно-технолошки паркови — места у којима ће људи делити идеје, креирати иновативне производе и борити се за опстанак на суровом тржишту, вођени визијом и ентузијазмом.

Коментар