Он подсећа да је још 1821. године, када је дигнут устанак против Отоманске империје, Цариградска патријаршија, која се још увек налазила у „снажном стиску султана“, била приморана да анатемише грчке устанике, зато што се не покоравају „легалној власти“.
Саговорник Спутњика додаје да је после тога завладао један период у коме је Грцима наметнута страна, германска династија и онда је створена аутокефалија Грчке православне цркве, насупрот Цариграду, управо зато што Цариград није могао да се ослободи султанове власти, а Грци су хтели да, поред независне државе, имају и независну цркву.
„Међутим, та црква је увек била под снажним утицајем политичких притисака, и то се нарочито видело крајем Првог светског рата, када је Елефтериос Венизелос, премијер Грчке, у договору са Енглезима, који су му обећали помоћ, кренуо да осваја грчке територије у Малој Азији и да их ослобађа од Турака. Међутим, такозвани савезници су га издали и огроман број становника, преко милион људи, морао је да бежи из Мале Азије на територију тадашње Грчке, јер су Турци те територије вратили и задали снажан ударац Грчкој као држави“, подсећа Димитријевић.
Америчко преузимање
Док је Венизелос преговарао са западним државама за помоћ, Цариградска патријаршија је стала на његову страну и, да би се приближила Западу, донела је „страшну одлуку“, иза које је стајао „несрећни патријарх Мелетије, авантуриста, али и близак пријатељ Венизелосов“.
„Реч је о увођењу новог календара у богослужење православне цркве“, каже Димитријевић.
Та одлука је довела до огромних последица и до раскола у грчкој цркви, тако да Грчка и данас има снажан покрет старокалендараца или зилота, који нису признали ту одлуку о промени календара.
И касније, Грчка црква се налазила под снажним утицајима државе, нарочито у време грађанског рата у Грчкој, који се водио између комуниста и монархиста, а у коме су Енглези отворено стали на страну монархије и тако „спасили Грчку да не потпадне под комунизам и власт Источног блока“.
„У тим тренуцима, Америка је коначно преузела бригу о грчкој држави, и то се види по томе што је врло брзо, после Другог светског рата, смењен патријарх Максим Пети, који је био за сарадњу са Руском православном црквом, а на његово место доведен је проамерички човек, Цариградски патријарх Атинагора, који је био у одличним везама са римским папом, што је и доказао такозваним скидањем анатеме 1965. године, кадa је на челу Ватикана стајао папа Паоло Шести. Дакле, увек је грчка црква имала снажне везе са државом, православље је државна религија и епископи и свештенство добијају новац из државног буџета“, каже Димитријевић.
Улога Ципраса и дијаспоре
„У доба владавине Ципраса дошло је до јаког удара на црквено-државне односе, јер је тадашњи премијер кренуо додатно да секуларизује државу, а црква је избачена из многих друштвених односа“, истиче Димитријевић.
„Ако се узме у обзир да је грчка дијаспора под влашћу Цариграда и да је она врло снажна у Америци, и ако се зна да је главни циљ Америке и НАТО-а да одвоји све православне од Русије и да изолује руску цркву и државу, онда је јасно да је тај притисак био огроман и да Грчка црква није успела да му одоли“, сматра Димитријевић.
„Тако да би требало да будемо врло трезвени када размишљамо о грчкој црквеној ситуацији, јер Грчка је, у овом тренутку, држава на коленима. Упркос томе што је Ципрас смењен, притисци ће се наставити, а Грчка православна црква нема довољно снаге да им се одупре, као ни неканонском поретку, који се намеће у овом тренутку светском православљу. Још ћемо ми видети тешких удараца на јединство православља и ситуација ће бити врло озбиљна у наредном периоду, који неће бити кратак“, сматра Димитријевић.
Одлука грчке цркве ће, по Димитријевићевом дубоком уверењу, довести до велике трагедије и даљих подела и раскола у васељенском телу православља.
Специјална операција од Сирије до Украјине
„Ово је заиста огромна, специјална операција, коју су извеле централне силе глобалистичког окупирања планете, које су врло добро испланирале шта треба урадити да би се православље поделило, тако да ми, у суштини, имамо врло снажан ударац на све православне земље, почевши од рата у Сирији, где се налази Антиохијска патријаршија, па све до Украјине“, каже Димитријевић.
„Нажалост, свему томе се придружују и поједине помесне цркве, које ће својим непромишљеним и убрзаним признавањем украјинских расколника довести до још дубљих и тежих подела на телу православне цркве“, сматра наш саговорник.
„Ситуација у Украјини је јако озбиљна, а са друге стране, она је канонски потпуно јасна. Ни једна ни друга страна од ових који су направили ову лажну творевину нема никакво канонско упориште. То су људи који немају континуитет светога предања и хиротоније, од апостолских времена до данас“, истиче саговорник Спутњика.
„Та једна групација је саму себе хиротонисала у доба Бољшевичке револуције“, подсећа Димитријевић и истиче да је реч о потпуно неканонским процесима. Он додаје да му је жао што се то догодило, али да је очигледно да православље није нашло одговоре на притиске спољних сила, а ти притисци ће се наставити.
„Док се светска ситуација не реши и док се не распореде карте у великој геополитичкој игри, православље ће бити суочено са великим изазовима“, закључио је Димитријевић.