Вест су пренели и амерички медији, а „Вашингтон пост“ тврди да су неки званичници ЦИК-а одведени у болницу са здравственим проблемима након отварања пет гласачких пакета из Србије. Поводом те ситуације огласио се и такозвани косовски председник Хашим Тачи, који је позвао надлежне приштинске институције да професионално истраже тај случај.
Председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун каже да смо до сада навикли на разне провокације и будалаштине од стране Албанаца, од прекрајања чињеница и историје до оптуживања Београда и српског народа за све и свашта, али је ово превршило сваку меру. Овај метод је већ виђен 1990. године када су наводно некаквим прахом отрована албанска деца у школи која је у то време била мешовита. Дијагноза да су та деца заиста отрована није потврђена, али је то послужило Албанцима да у наредним данима камионима довозе сву албанску децу пред клинику и праве хаос. То је била увертира у етикетирање Срба као злочинаца и главних криваца на Балкану и операција која је дуго припремана.
Опасне малверзације
„Ово у ствари показује праве намере Албанаца. Они не желе наставак разговора са Београдом, нити Србе на Косову и Метохији, а понајмање воде рачуна о изборној вољи српског народа и очигледно да на све начине покушавају да прекроје резултате избора када је у путању воља српског народа. Они припремају терен за доношење једностраних одлука које би биле погубне по интересе Срба“, истиче Дрецун.
Новинска агенција Асошијетед прес тврди да је чак 26 особа ЦИК-а у Приштини пријавило да је отровано после отварања коверти са гласовима који су поштом стигли из Србије. Лекари Хитне медицинске помоћи кажу да су сви пацијенти имали свраб и црвенило коже. Представници приштинских институција саопштили су да се очекује завршетак испитивања узорака коверти узетих у Центру за бројање гласова ЦИК-а. Резултати ће, како наводе, бити објављени заједно са мишљењем међународних стручњака. Представници Српске листе оценили су да је реч о манипулацијама гласачким листићима.
Дрецун тврди да Албанци у Приштини желе да елиминишу Српску листу, јер би их омела у њиховим намерама што доводи до само једног закључка — да планирају „неке опасне ствари“ које ће угрозити опстанак Срба на Космету.
„Зато сада желе да створе ситуацију у којој ће имати неког наводног српског представника у институцијама који ће подржавати све оно што Албанци желе. Зато по сваку цену желе да елиминишу Српску листу, чак да је прогласе терористичком организацијом. А ова смешна ситуација са селективним тровањем, у којем се користи неки агенс који делује по националности, где се само Албанци трују, а остали не, спада у домен хумористичког или хорор филма. У исто време указује на опасне намере Албанаца у наредном периоду“, оцењује Дрецун.
„Тровање“ из 1990.
Сличан случај „етничког тровања“ десио се у пролеће 1990. године, а почео је када је у Инфективну клинику у Приштини доведено деветоро албанске деце из једне средње школе. За њих се тврдило да су били изложени токсичним супстанцама.
Примио их је и прегледао професор доктор Радослав Катанић, тада асистент на Медицинском факултету у Приштини. Према његовом сећању , те вечери, током дежурства, албански наставник биологије је довео деветоро ученика из школе, уз тврдњу да се осећају лоше, повраћају и губе свест... Са њима су у пратњи била још двојица млађих мушкараца, који се нису представили, али су помно пратили шта се дешава на пријемном одељењу болнице. Сву децу је професор Катанић, како је рекао за „Ало“, лично прегледао и није нашао никакву инфективну болест. За то време ученицу су лежали на пријемном одељењу, грчили се и правили болне гримасе.
Њихови пратиоци су изјавили да су у учионици нашли неки жути прашак који су деца наводно удисала. Катанић тврди да су сва деца била свесна и потпуно уредног клиничког налаза. После прегледа један део те деце послат је на Интерно одељење, а други на Неуропсихијатрију, на додатне прегледе и консултације. Неколико сати касније на Инфективну клинику је дошло десетак полицајаца, који су се распитивали о деци која су доведена, узели изјаве и отишли.
Следећег дана почеле су да се оглашавају сирене аутомобила, чуле су се песме и галама. То је трајало неко време, а онда су у камионима и тракторима са приколицама, приватним возилима, аутобусима, комбијима почели да довозе на хиљаде деце са целог Косова и Метохије на Инфективну клинику и Медицински факултет у Приштини. Док су се колоне возила кретале ка болничком центру на улицама су се окупљали косовски Албанци који су им махали и поздрављали их.
Рецепт за будућност
Веома брзо испред болнице су се нашли западни медији, пре свих Си-Ен-Ен и Би-Би-Си, који у својим извештајима пак нису нудили објашњење како то да су се отровала само албанска, али не и деца српске националности.
Ако је 1990. година била пробни балон да се Срби окриве, све остало што се десило имало је много теже последице. Подсетимо се неких. Вилијам Вокер је почетком 1999. године, без валидних доказа, прогласио да се у Рачку догодио масакр над албанским цивилима, што је послужило као повод за бомбардовање СРЈ.
Повод за погром 2004. године на Космету било је дављење тројице дечака у селу Чабра у општини Зубин Поток, за шта су окривљени Срби. Према верзији догађаја коју су пласирали косовски Албанци, четворица дечака су 16. марта 2004. године, бежећи од паса и деце из суседног српског села Зупче, упали у реку Ибар. Тројица су се удавили, а само један је успео да се домогне обале. У каснијим истрагама УНМИК полиције утврђено је да су ти наводи били нетачни.
Не треба заборавити ни штрајк у „Трепчи“ 1988. године, који је уследио пошто је Србија укинула аутономију Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Штрајкачи су брзо стекли подршку у Хрватској и Словенији. Хоспитализовано је 180 рудара који су наводно штрајковали глађу.