Уједињени Арапски Емирати избрисани су са црне листе (која се односи на државе које не сарађују са европским блоком, када је реч о пореским питањима) и пребачени су на сиву.
ЕУ је у децембру 2017. године израдила такозвану „црну“ и „сиву“ листу јурисдикција, у којима је откривен правни простор који су компаније или појединци користили да би смањили своје пореске обавезе. Државе се на тим листама суочавају са строжијим контролама приликом трансакција са Унијом.
Србија и Албанија су се раније обавезале да ће применити Конвенцију о мултилатералној административној сарадњи, која је подразумевала већу транспарентност у размени пореских података, што су обе државе постигле пре договорених рокова.
На црној листи је остало девет земаља: Америчка Самоа, Белизе, Фиџи, Гуам, Оман, Самоа, Тринидад и Тобаго, Вануату и Америчка Девичанска острва.
Многима који крију своје богатство и избегавају плаћање пореза државама где им је фирма регистрована, односно где послују, неће пријати ни информација да је земља позната као пореско уточиште — Кајманска Острва, најавила да ће ускоро отворити књиге и до 2023. године објавити податке о власнику сваке компаније која тамо има седиште. Заправо, закон те острвске земље биће једнак оном који је прошле године усвојен у Британији и који је у складу са директивама ЕУ.
Иначе, статистика показује да је на Кајманским острвима 1,5 компанија по глави становника, што и није тако страшно, ако се има у виду да Британска Девичанска Острва имају чак 15,7 компанија по становнику.
Колико је то лоше по буџете држава чији грађани послују преко пореских рајева, перу новац и скривају корупционашке активности, може се наслутити и по томе што су, на пример, фирме које послују у Србији изнеле за првих осам месеци ове године у офшор зоне чак 958,4 милиона евра, што је знатно више него 2018. године, када је током целе године изнето 930 милиона евра.
Није тајна да офшор компаније служе за легално избегавање пореза. У данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић са професором доктором Божом Драшковићем разговара о ефектима промене пореских политика земаља — пореских оаза и како ће оне утицати на глобалну, али и српску привреду.
Посебно питање је и чињеница да је код нас још доста оних који без проблема успевају да утаје, односно да не плате порез. Министар финансија Синиша Мали најавио је почетком месеца да ће до краја године бити објављен списак 100 највећих пореских дужника.