Хоће ли бити срушен и „историјски договор“ Лондона и Брисела

Судећи према изјавама британског премијера Бориса Џонсона и председника Европске комисије Жана Клода Јункера, Велику Британију не чека „тврди брегзит“.
Sputnik

Уочи почетка самита ЕУ у Бриселу, Британија и Европска унија постигле су договор о „брегзиту“ који је, према Јункеровим речима, „праведан и избалансиран споразум“ за обе стране. Остаје само још да овај споразум потврде и британски парламентарци у суботу.

Ништа још није готово...

Међутим, како за Спутњик каже дугогодишњи дописник из Лондона Синиша Љепојевић, све је још врло неизвесно, јер није сасвим јасно о каквом плану, односно, договору је реч.

Према његовим речима, колико се за сада може сазнати, мање или више се тај план подудара са оним споразумом који је бивша премијерка Тереза Меј постигла са Европском унијом, а једина промена у овом плану је у делу који се односи на Северну Ирску.

„Колико је до сада познато, Британија је предложила, а Брисел је очигледно прихватио, да тврда граница између Републике Ирске, која је чланица ЕУ, и Велике Британије буде успостављена морским путем, у Ирском мору између Велике Британије и ирског острва. Такође да копнени део границе, који се тиче Северне Ирске и Републике Ирске, буде регулисан на начин да Северна Ирска остане у правилима јединственог тржишта ЕУ, а да разлику у трошковима, значи у царинама, у ПДВ-у и тако даље између цена ЕУ и британских стандарда, ако је на штету Северне Ирске, плаћа британска Влада, а не да је плаћају компаније у Северној Ирској и њени грађани“, објашњава Љепојевић.

Искорак у односу на „бекстоп“

Овакав план је, додаје наш саговорник, у основи искорак у односу на такозвани „бекстоп“, где би Северна Ирска, по старом плану, остала у царинској и трговачкој унији са ЕУ, што је и поцепало Велику Британију.

„Ово је једно средње решење, где ипак између Републике Ирске и Велике Британије постоји права граница и то морским путем, док би копнени део између Северне Ирске и Републике Ирске био регулисан тако што би се поштовала правила јединственог европског тржишта, али би трошкове, разлике у ценама тих ствари плаћала централна Влада из Лондона“, наводи Љепојевић.

Хоће ли парламент подржати

На питање да ли би британски парламент могао да прихвати овај договор премијера Бориса Џонсона и Брисела, искусни новинар каже да је то тешко рећи, јер хаос који је настао још у доба Терезе Меј још траје.
Како сада стоје ствари, примећује Синиша Љепојевић, нејасно је да ли ће у суботу парламент подржати овај споразум. Међутим, сасвим је јасно да је ово решење једино могуће постићи са Европском унијом, јер је друга опција да Велика Британија изађе из Уније без икаквог договора.

„Треба имати у виду да долазе вести о томе да Демократска партија униониста из Северне Ирске, партија која окупља протестанте у Северној Ирској и која је у коалицији са владајућим конзервативцима у Лондону, није спремна да прихвати тај споразум. То ствара главну неизвесност, али преговори још трају. Са друге стране и опозициони лабуристи, који су све до сада били против било каквих предлога, сада кажу да би подржали тај предлог Бориса Џонсона, под условом да се о том споразуму грађани изјасне на референдуму. То је такође мало вероватно, јер лабуристи до сада нису поштовали референдум о ’брегзиту‘, а сада траже да други референдум потврди овај договор. Циљ лабуриста је да се што више одгоде неминовни ванредни парламентарни избори, које би они за сада изгубили“, категоричан је Љепојевић, уз оцену да су мале шансе да ће британски парламентарци подржати овај договор у суботу.

„Али, све је могуће, поготово ако се нешто обећа“, закључује Љепојевић за Спутњик.

Коментар