Грци су Преспанским споразумом отворили пут Северној Македонији ка ЕУ, али су Француска и Холандија на тај пут спустиле рампу. Чак и ако се те две земље одобровоље, ту је и Бугарска са својим захтевима. Парламент у Софији изнео је читав низ захтева како би подржао Скопље на путу ка Унији.
Није историја него политика
Иако је чињеница да Бугарска и Северна Македонија имају бројна нерешена историјска питања, универзитетски професор из Скопља, др Александар Даштевски сматра да се овде уопште не ради о историји, већ о политици, јер се Бугари, како каже, заправо баве само оним историјским питањима која су повезана политички.
Гост „Спутњик интервјуа“ подсећа да је међу њима и питање порекла револуционара Гоце Делчева, јер бугарска страна сматра да је он Бугарин, док Македонци инсистирају на томе да је Делчев македонске националности.
„На путу ка ЕУ ни Хрватска ни Словенија нису се бавиле историјом. Ово је први пут да су Бугари сами хтели да разговарају о историји и сада желе да присвоје све, а то чине на бази Преспанског споразума који је прихватила наша влада, а из кога произилази да македонска нација не постоји, па то сада тврде и Бугари“, оцењује Даштевски.
Одговорност је на Скопљу
Он сматра да највећа одговорност за актуелна дешавања лежи на влади у Скопљу која је прихватила Преспански споразум, а не на Бугарској која је, каже, само искористила овај тренутак за решавање билатералних питања.
„Овакво деловање Македоније — као да не постоји македонска националност, може да изазове и друга питања, попут сецесије Западне Македоније. Шта би након тога био следећи захтев? Наиме, ако је тако како Бугарска каже — ако не постоји ни Гоце Делчев, ако не постоји нико, ако је та историја бугарска, па онда је то и бугарска земља. То је дакле крајњи циљ, а не историја“, упозорава Даштевски.
ЕУ изгубила ауторитет
Историчар, професор Филозофског факултета у Београду др Чедомир Антић каже да је очигледно да људи који стоје на челу ЕУ, немају никакав ауторитет.
„Европска унија сада мора озбиљно да размисли. Ако ће терати Македонију ово да ради, онда мора и Хрватску да натера да престане са тим прославама сваке године прогона народа над којим је извршен геноцид, заједно са геноцидом над Јеврејима и Ромима. Али, то наравно они никада неће урадити, зато што, забога, ЕУ је таква да у њој може једна Бугарска да прави проблеме било коме, иако и сама има мноштво проблема и није их решила“, категоричан је Антић.
Према његовим речима, све оно што је ЕУ до сада учинила на овим просторима је јако лоше, а довођењем Зорана Заева на власт у Северној Македонији, Унија је дозволила да се прекрше сва правила.
„Ако је закон везан за европске интеграције — може да прође како хоћете, јер гласа машина Заевљевих људи и Албанаца. А онда су направили референдум који нема обавезујући карактер и на коме је гласало 30 одсто људи. Па да ли је то тековина Европске уније, да ли је то демократија коју треба да очекујемо од ЕУ?“, пита Антић.
Лош знак за Србију
У осврту на то шта Србија може да научи из примера Северне Македоније када је реч о дијалогу Београда и Приштине, Чедомир Антић каже да је за ЕУ идеалан компромис — да се једна страна прави да је мртва.
„Идеалан компромис је да ми замолимо Аљбина Куртија да нам дозволи да му за 50 година платимо 50 милијарди које наводно дугујемо, а све остало да признамо — и независност, и да је он најлепши и најпаметнији, и да је Албанија јединствена, велика и недељива. Дакле, на то су натерали Македонију. За Србију је био лош знак и Преспански споразум и ово сада са Бугарском, јер ту нема споразума“, указује историчар.
Нема компромиса
Према његовим речима, Гоце Делчев је могао да постане јединство Македонаца и Бугара.
„Зар нису Бугари хтели да Македонци буду део бугарске нације? То је јединство ако ви заједно славите једног хероја, зар не? Али, Бугари то не дају, нема компромиса. Па хајде да видимо шта је Македонија спремна да дâ као компромис? Али, то је немогуће урадити ако сте дошли на власт тако што су вас довели странци и ако сте прекршили сва правила. Он сада земљу раскручује као на пијаци“, закључује Чедомир Антић.
Подсетимо, Бугарска, између осталог, захтева да Северна Македонија започне поступак рехабилитације жртава југословенских репресија које су погодиле оне који су се изјашњавали као Бугари. Скопље такође треба да одустане од било какве политике која је усмерена на признавање македонске мањине у Бугарској и да уклони све натписе на споменицима којима се подстиче мржња према Бугарској, а један од кључних захтева је и да се грађани Северне Македоније одрекну свог, македонског језика, јер влада у Софији сматра да је уставни језик у Северној Македонији заправо производ еволуције бугарског језика и дијалеката тог језика.