Украјински политичар је рекао да не може да открије имена страних партнера који су вршили притисак на Кијев, али је напоменуо да су неки инсистирали на томе да све одлуке ступе на снагу пре Нове године, без икаквих предуслова. Према његовим речима, сада је „Запад већ објавио да су нове украјинске власти пристале на све“.
Подсетимо, почетком октобра Украјина је на седници Контакт групе потписала такозвану „Штајнмајерову формулу“, којом се регулише механизам за одобравање посебног статуса Донбаса, што је важан корак ка регулисању конфликта у Украјини.
„Формула“ подржава одржавање избора на територији коју Кијев не контролише по украјинском закону, након чега ће на снагу ступити закон о специјалном статусу Донбаса, ако посматрачи ОЕБС-а констатују да су избори одржани по стандардима ОЕБС-а.
Међутим, тај пристанак Кијева изазвао је акције протеста широм Украјине, а председник Украјине је променио плочу, па је изнео и услове о реализацији „Штанмајерове формуле“. Према речима Зеленског, увођењу „формуле“ у закон о специјалном статусу Донбаса требало би да претходи састанак у нормадијском формату и постизање споразума о окончању рата.
Кијев (не)спреман
Раније је Дарја Олифер, портпаролка представника Кијева у Контакт групи за Донбас Леонида Кучме, изјавила да је Кијев спреман да испуни политички део Минских споразума, тек након распуштања самопроглашених ДНР и ЛНР и повлачења снага дуж читаве линије раздвајања.
Кремљ истиче да је идеја Кијева да се расформирају Доњецка и Луганска народна република неочекивана за све учеснике „нормандијске четворке“ и да за сада није јасно да ли то означава удаљавање од Минског споразума или одбијање Кијева да изврши преузете обавезе.
Политиколог Иван Мезјухо сматра да Кијев није спреман да испуни постигнуте договоре.
„Кијев није спреман да испуни Минске споразуме и договоре у оквиру ’Штајнмајерове формуле‘. Другим речима, Владимир Зеленски и његов тим нису спремни да иду ка миру на истоку земље. Фактички, ми видимо наставак политике његовог претходника Петра Порошенка, али у некој лакшој верзији. Зеленски и његов тим су се уплашили протеста радикала“, рекао је Мезјухо за Спутњик.
Потпредседник Фонда за развој савремене дипломатије Дмитриј Перлин сматра да Кијев таквим изјавама покушава да сакрије своје слабости.
„Украјина иде из крајности у крајност. Док је Порошенко био на власти, час су постављали ултиматуме, час су потписивали споразуме, час објављивали рат, а Зеленски је у процесу сталног приклањања једној или другој страни. Та изјава говори о томе да они не могу да испуне први део Минских споразума и на тај начин покушавају да сакрију своју слабост, када је реч о контроли радикала“, уверен је Перлин.
Притисак Запада
Политиколог Семјон Уралов оптужбе бившег председника украјинске Раде Андреја Парубија на рачун председника те земље тумачи као „елемент политичке игре“, јер, како објашњава, Парубиј сада представља бившу власт, која заједно са бившим председником Петром Порошенком и одређеним бројем људи покушава да заузме такав национално-патриотски радикални став. Стога, како додаје, сада покушавају да прикажу Зеленског као особу која прави уступке Доњецкој и Луганској народној републици.
„То јест, први аспект је елемент игре. Други аспект је у вези са чињеницом да заиста нова украјинска Влада не жели да испуни преузете обавезе према споразумима из Минска, али не зна како да се извуче из тих обавеза. А Парубиј, једноставно, то користи за своје политичке интересе“, каже Уралов.
Народни депутат и украјински политичар Владимир Олејник не слаже се са констатацијом бившег председника украјинске Раде да се тим Зеленског налази под притиском Запада и да ће због тога закони о амнестији бити донесени брзо.
„Тешко ми је да се сложим са Парубијевим, а добро га познајем... Зашто се не слажем? Па, потписали су Минске споразуме. Гаранти су били Француска, Немачка и Русија. У самим споразумима из Минска пише да се не усваја закон о амнестији, него да треба да се потпише већ усвојени закон. Лично сам гласао за њега 16. септембра 2014. године. Крив је сам Порубиј, зато што усвојени закон Украјине није предао на потпис тадашњем председнику Порошенку. Потом Европљани говоре: ’Људи, од нас тражите санкције, па решавајте проблем који сте ви потписали, обезбедите мир на Донбасу‘. Стога је притисак Европљана логичан и не спада у категорију мешања у унутрашње ствари Украјине“, каже Олејник.
Штавише, напомиње Олејник, споразуми већ имају статус међународне владавине закона — усвојена је одговарајућа резолуција УН и њу треба испунити.
Одакле ветар дува?
„Али, неће да је испуњавају. Постоји ли договор између Европљана и Зеленског о примени — сумњам. Он каже да постоји. И у то сумњам, јер би било потребно развити усаглашени закон о посебном статусу. Њега и даље нема, чак ни нацрта. Морамо већ једном да израдимо закон о амнестији. Чујем да причају да цивилима у Донбасу треба дати амнестију, а онима који су држали оружје — не. Питам вас — какво кривично дело је учинио пензионер, рудар или учитељ, да би се применила амнестија?! Никакво. Они су били савесни грађани Украјине, који су се противили државном преврату“, каже саговорник Спутњика.
Олејник додаје да одређених притисака у Украјини има и открива одакле дува ветар:
„Ради се о томе да је немогуће да тај конфликт и даље буде отворен, јер украјински народ не жели тамо да шаље своју децу. Са друге стране, замрзнути сукоб, о коме се стално поставља питање пред Европљанима, није иницијатива Европљана, већ Американаца. Партија рата данас озбиљно утиче на политику Украјине“.
Подсетимо — „Штајнмајерова формула“, коју је формирао Франк Валтер Штајнмајер, бивши председавајући ОЕБС-а, бивши министар спољних послова и актуелни председник Немачке, дефинише механизам за доношење закона о посебном поступку локалне самоуправе у одређеним деловима Доњецке и Луганске области, привремено на дан избора, као и на сталној основи, након објављивања извештаја ОЕБС-а о изборним резултатима.