Изложба је сведочанство о борбама које су од 12. до 20. октобра раме уз раме водиле југословенске партизанске јединице и Црвена армија. На фотографијама се могу видети загрљени совјетски и југословенски војници, свечани дочек који су Београђани приредили ослободиоцима, али и лица мање познатих хероја, као и деце која се радују ослобођењу...
Код паноа на Калемегдану затичемо деведесеттрогодишњег пензионера Радивоја Петровића, који каже да је ова изложба „за пример свима“.
„Мени су засузиле очи. Видите ли — на фотографијама нема ниједног човека који није насмејан. Дошла је слобода. Слобода. Међутим, то сад неко ниподаштава. Кажу да можда није“, каже старина.
Прадеда Радивоје напомиње да није био очевидац ослобађања Београда, а да је у главни град Србије дошао после рата, и то пешке, са Таре.
Једна је мајка Русија
Професорка руског језика Бранка Вукоје одушевљена је изложбом, за коју каже да је постављена „у одговарајућем моменту, ситуацији и атмосфери“.
„Ослобођење је ослобођење. Шта је било пре ослобођења? Био је ужас и неправда, а ослобођење је нешто што и сад изазива код људи, чак и код мене старе, позитивне емоције, иако нисам Београђанка“, каже она.
Пензионер Драгомир Ивановић, осамдесетшестогодишњак који је родом из Берана, добро памти Други светски рат.
„Ми мајку немамо, осим једне — а то је Русија. Шта друго да ти причам? Ко нема мајку, нема никога. Какву ми емоцију изазива изложба? Свакога бих Руса држао у њедрима, јер да није било Руса, да није било Петра Великог, који је кренуо против велике Турске, ко зна где бисмо ми данас били. Само могу да кажем — живела Русија“, каже Драгомир.
Занимљиво и кинеским туристима
Борис Ребер, који живи у Швајцарској, са супругом је посетио изложбу. У разговору са репортером Спутњика истиче да су га фотографије јако дирнуле.
„Увек је лепо видети те фотографије, како су се борили. Мајка и деда су ми још увек овде и баш сам мојој жени причао да је бака имала 27 година када се то дешавало“, прича он.
Изложба је привукла пажњу и једне младе Кинескиње која је шетала Калемегданом.
„Знам понешто о Другом светском рату и да су друге земље, попут Америке и Британије, хтеле да профитирају од рата и на патњама људи у другим земљама. Фотографије показују хаос у том веома важном периоду историје и како је град изгледао у то време. Одличне су, чак и за људе попут мене, који не знају много о историји, али када видим ове фотографије могу осетити како је било у рату, разрушеном граду, међу људима чији су животи уништени. Могу то осетити и веома ми је жао због тога“, каже Кинескиња.
Заједничка, херојска борба
Подсетимо — снаге Народноослободилачке војске и Црвене армије ослободиле су Београд 20. октобра 1944. године. У борбама у Југославији погинуло је више од 4.000 совјетских војника, а око 14.500 их је рањено.
Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије одликовало је за исказану храброст у борбама за Београд више од 2.000 совјетских војника и официра. Тринаесторица су проглашени Народним херојима Југославије.
Совјетским орденима и медаљама одликовано је 300 војника и официра Народноослободилачке војске Југославије.