„Имунотерапија против рака има за циљ да помогне људском организму да се самостално избори са злоћудним тумором. По правилу, наш имуни систем може да препозна ћелије рака, али то није увек случај. Одређени тумори производе посебне протеине који спречавају да се ћелије рака препознају и униште. Уколико се активност тих протеина сузбије, имуни систем идентификује тумор као страно тело и почиње борбу против њега. Управо на томе се и заснива деловање имуно-онколошких моноклонских антитела“, објашњава директорка Института за кластерску онкологију Марина Секачева.
Лечење није за свакога
„Имунотерапија се не може сматрати панацејом. На пример, у случају меланома и рака плућа она је веома делотворна, док приликом одређених молекуларних карактеристика тумора у принципу не делује. Веома је важно да се за сваког пацијента оболелог од рака одабере одређени начин лечења“, тврди Марина Секачева.
Други проблем имуно-онколошких препарата је њихова висока цена. Као прво, на тржишту нема много моноклонских антитетела за лечење рака. Друго, патентна заштита је распрострањена на све, јер се први такав препарат појавио пре неколико година. Данас је у различитим државама света регистровано на десетине имена и стотине лекова који су у фази клиничког испитивања.
„Висока цена тих препарата је повезана са карактеристикама производње. Технологија за добијање терапеутских антитела за везивање конкретних циљних протеина је изузетно захтеван и дуготрајан процес. Чак и употреба напредних метода, као што су генетски инжењеринг и усмерена еволуција, незнатно повећава ефикасност и брзину. Поред тога, добијена антитела у сваком случају захтевају даљу хуманизацију и развој, што је веома тежак задатак“, објаснио је шеф лабораторије ћелијске сигнализације при Московском институту за физику и технологију Николај Барлев, који је учествовао у пројекту развоја вештачких антитела.
Седам година за један лек
Према саопштењу Министарства здравља Русије, у земљи се тренутно тестира десетак моноклонских антитела за имунотерапију против рака. Бар један лек је домаћи производ, а тренутно је у другој фази тестирања.
Шеф лабораторија за инжењеринг и синтезу антитела у биотехнолошкој компанији „Биокад“ Ана Владимирова била је директно укључена у стварање једног од првих руских имуно-онколошких препарата.
Према њеним речима, пуни циклус развоја и тестирања трајао је око седам година.
„Ми почињемо стварање новог моноклонског антитела када одредимо мету. То је обично неки протеин у људском телу који желимо да неутрализујемо. У случају болести рака, реч је о рецепторима на површини ћелија тумора, на пример, факторима раста. Затим вакцинишемо животињу, убризгавамо јој антиген — ту саму мету. Организам животиње производи антитела као одговор на то. После тога узимамо крв животиње, изолујемо из ње имуне ћелије које носе гене тих антитела и од њих добијамо генетски материјал у виду библиотеке антитела“, објашњава научник.
Библиотека је епрувета са бистром течношћу, унутар које се налазе милијарде различитих варијанти антитела. Како би из тог скупа одабрали оне које су у стању да инхибирају размножавање ћелија рака, научници користе вирусе бактерија.
„Правимо механизме које на својој површини носе варијанте антитела која су нам потребна. Затим те честице вируса бактерија наливамо у епрувету, где се налази циљани антиген. Нас занимају само оне које су у стању да се повежу са метом, а остале удаљавамо. Бирамо два или три најбоља молекула и преносимо их на бактерију Ешерихију коли. Они почињу да се размножавају и појављују се бактеријски клонови — потомци једне ћелије. Они носе генетске информације о јединственој варијанти антитела. Ми издвајамо из тих бактерија генетски материјал и дешифрујемо га. Подаци које добијемо у тој фази су оно што се обично пише у првим редовима патента за лек“, објаснила је научница.
У завршним фазама научници уз помоћ биоинформатичких метода граде 3Д модел антитела, а добијена протеинска једињења што више приближавају људском протеину.
То омогућава да се избегну нежељене реакције, имуногеност и нежељене реакције организма.
Пластична терапија
Научници из лабораторија ћелијске сигнализације предлажу да се значајно смањи процес стварања антитела, тако што ће се заменити вештачким панданима. Успешно су тестирали антитела из полимера, која уништавају ћелије рака.
„За разлику од природних пандана, они могу да садрже и лекове против тумора. На тај начин истовремено могу деловати и као терапија, и као средство усмерене доставе. Дакле, по специфичности и ефикасности пластична нано-антитела се мало разликују од протеинских пандана, док се неупоредиво брже и лакше добијају“, појаснио је један од вођа пројекта Николај Барлев.
Према његовим речима, тренутно се припремају за експерименте на животињама. То ће омогућити да се процени ефикасност иновативних лекова приликом лечења рака јетре, простате и других облика злоћудних тумора.
Уколико „пластична антитела“ успешно прођу тестирања на животињама, након тога их очекује тестирање на људима.