Документи су објављени на сајту „Историја Росатома“ у специјалној рубрици „Руска нуклеарна индустрија — 75 година“. Међу документима је и указ о стварању реактивног мотора „С“ (РДС) у две верзије уз употребу тешког горива (С-1) и лаког горива (С-2), под научним руководством Лабораторије № 2. Уредбу је издао први руководилац нуклеарне индустрије Борис Ваников, а упућено је директору КБ-11 Павлу Зернову.
У то време је реактивни мотор „С“ био назив за атомску бомбу, тешко гориво је означавало плутонијум за нуклеарно оружје, док је лако гориво представљало уранијум за нуклеарно оружје.
Поред плана и рокова, Ваников је у писму саопштио да је Савет министара обавезао одређене стручњаке да сваког месеца подносе извештај о раду у КБ-11.
Прва совјетска нуклеарна проба РДС-1 одржана је 29. августа 1949. године на полигону Семипалатинск (Казахстан).
Конструкторски биро № 11 представљао је главну конструкторску организацију за стварање нуклеарне бомбе (данас је то Руски федерални нуклеарни центар — Руски научно-истраживачки институт експерименталне физике у Сарову у Нижегородској области).
Лабораторија № Академије наука СССР-а била је научни штаб совјетског нуклеарног пројекта (данас „Институт Курчатов“).
Од штаба совјетске нуклеарне индустрије до „Росатома“
Као почетак руске нуклеарне гране индустрије рачуна се од 20. августа 1945. године, када је совјетско руководство формирало низ организација које су неопходне за развој домаће нуклеарне индустрије и реализацију совјетског нуклеарног пројекта.
Тог дана је председник Државног комитета одбране Јосиф Стаљин потписао указ о формирању Специјалног комитета при Државном комитету одбране. Истом уредбом предвиђено је и формирање штаба совјетске нуклеарне индустрије — Прве главне управе, која је касније трансформисана у Министарство средње машиноградње СССР-а, које је касније наследио „Минатом“.
Данас свим нуклеарним средствима у Русији управља државна корпорација „Росатом“ која је основана 2007. година на основи истоимене савезне агенције.