Тек што је амерички председник Доналд Трамп похвалио споразум САД са Турском о северу Сирије као „велики дан за цивилизацију“, еуфорија Беле куће наишла је на хладан туш Турака који су одбили да тај договор назову прекидом ватре.
Само неколико сати касније уследили су ваздушни и артиљеријски напади на северу Сирије, а Сиријске демократске снаге предвођене Курдима оптужиле су Анкару за кршење примирја.
И у Вашингтону и на Блиском истоку осећају да ово примирје није прави договор. Оно истиче у уторак, 22. октобра, истог дана када ће се председници Русије и Турске Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган састати у Сочију да разговарају о будућности Сирије. Једна ствар је прилично јасна: тада ће свет сазнати прави договор о томе каква ће бити будућност овог нестабилног региона, пише Си-Ен-Ен.
Јасно је, такође, да ће будућност у великој мери одредити руски председник. Тиме што је Трампова администрација напустила Курде и заправо дала зелено светло Турској за инвазију на северу Сирије, Бела кућа се сама искључила из сиријске једначине. Било то добро или лоше, Путин је сада власник тамошњег војног и политичког нереда.
Али за разлику од грозничавих напора Трампове администрације да дипломатијом у задњи час покуша да оконча крвопролиће којем је сама допринела, стиче се утисак да је Путин човек који има план.
Русија је одмах почела преговоре са Курдима и главним савезником, Асадовом владом, брзо постигавши договор којим сиријска војска може да уђе у курдске области где Дамаск није био присутан годинама. Москва је брзо послала и своју војску да служи као тампон зона између Турака и курдских и сиријских снага.
Москва својом новом водећом улогом изгледа да је разумела сву опасност ситуације.
Дакле, закључује Си-Ен-Ен, Трампова Бела кућа никад неће моћи да покуша и пронађе решење за хаотичну ситуацију на североистоку Сирије, а ако било икаквог договора и буде, њега ће у уторак у Сочију постићи Путин и Ердоган, под својим условима.