Опет гори Латинска Америка: Дижу се револуције против „америчке сенке“

За мање од месец дана „запалиле“ су се две латиноамеричке државе, а у социјалним протестима у Еквадору и Чилеу има и мртвих.
Sputnik

Двонедељни протест у Еквадору, у коме је страдало седморо људи, окончан је пре неколико дана договором председника Ленина Морена и домородаца. С друге стране, у Чилеу, где је према последњим подацима погинуло 11 особа, ни повлачење мере о поскупљењу градског превоза није довело до примирја. Протести се настављају несмањеним интензитетом.

Протести у Еквадору почели су после одлуке председника Ленина Морена да у замену за кредит ММФ-а укине субвенције на гориво, што је довело до наглог пораста његове цене. Домороци и председник су постигли договор да се заустави најављени пакет штедње.

Протести у Чилеу почели су после одлуке да се повећа цена градског превоза у Сантјагу, али су се брзо проширили на остатак земље. Од 11 настрадалих, петоро их је погинуло кад је запаљена фабрика у предграђу Сантјага, а троје кад је „плануо“ супермаркет.

Пребогати наспрам сиротиње

Ови социјални протести донекле су изненађење, нарочито у Чилеу, јер је та земља једна од економски најразвијенијих држава у Латинској Америци, каже за Спутњик спољнополитички коментатор Борислав Лалић, дугогодишњи дописник из Латинске Америке.

У Чилеу, земљи веома напредној у економском смислу, дошло је до таквих немира у којима су пале прве жртве и не види се како ће се изаћи из такве ситуације, зато што је у последњих десетак година дошло до заокрета у десно, објашњава Лалић и додаје да десница данас влада и у Колумбији, Бразилу и многим другим јужноамеричким земљама.

„Та десница није у стању, нити је у њеној природи да се бори за социјалну правду. Латинска Америка економски напредује и има ресурсе за економски напредак. Међутим, социјалне правде је јако мало. Постоје велике социјалне разлике између слоја становништва који је богат и пребогат и оног дела које једва саставља крај са крајем. Више нема ни левих покрета, ни гериле, ни протеста који су ’кочили‘ ту похлепну десницу, буржоазију, односно олигархију која у тим земљама углавном влада“, наглашава Лалић.

У Чилеу је повод био поскупљење градског саобраћаја, али и друга поскупљења, па су људи изашли на улице и то је добило такве размере да се тај бунт више не може зауставити и питање је како ће доћи до излаза из такве ситуације, додаје Лалић.

Ни избори нису решење

Чак и кад би се одржали нови избори на којима би пала садашња власт, питање је да ли би се у Чилеу нешто променило, јер се показало да на изборима у Латинској Америци углавном побеђује иста политичка класа, сматра Лалић.

Саговорник Спутњика додаје да данас у Чилеу и земљама Латинске Америке не постоје радикално леве опозиционе странке. Међутим, постоји такозвана „чавистичка левица“ која има само два циља — више социјалне правде и ослобађање од америчког притиска и „америчке сенке у њиховој политици и животу“.

„То што је председник Чилеа укинуо одлуку о поскупљењу градског превоза, мислим да не значи много, јер то је био само повод, кап која је превршила меру, да се народ дигне на ноге против система социјалних неправди, где се једни енормно и брзо богате, а други су све сиромашнији или су на дну, где су и били. То је проблем Латинске Америке и не само ње. Тај проблем може да захвати једног дана и Кину, у којој је све више милијардера, а на власти је Комунистичка партија и социјалистички систем“, каже Лалић.

Нека се спреме…

Кад је реч о „решењу проблема“ у Еквадору, Лалић сматра да је то била „палијативна, привремена мера“ којом ништа није решено. Проблем је, оцењује Лалић, у економском и политичком систему тих држава, који производи социјалне разлике и све више их заоштрава.

„Према томе, то што су у Еквадору успели да реше један конкретан проблем путем компромиса, не значи да је то питање решено и да ће сад тамо превладати мир и спокој“, истиче наш саговорник.

Лалић закључује да би у догледно време могло да дође до сличних, социјалних немира и у Мексику, или Бразилу, где је на власти један крајње десничарски режим који је „суров кад је у питању примена олигархијске и проамеричке политике“.

Коментар