Његова књига „Митови нашег времена“, коју је за прошли Сајам књига објавила Издавачка књижарница Зорана Стојановића, била је протекле године најтраженији наслов ове куће.
О томе зашто су митови нашег времена заправо митови Запада и да ли је тачан утисак да о њима пише са одређеном врстом бунта и страсти, аутор уз осмех каже да страст није само начин на који се воли једна жена.
„Без страсти се у животу не може ништа урадити. Страст је и писање књиге и када вас очара нека идеја, па онда будете потпуно одушевљени у тренуцима када се она оствари“, објашњава Галимберти.
Нови митови
У дугом низу савремених митова Галимберти анализира оне идеје духа које, како у уводу напомиње, могу да оболе. Али, будући да нам уређују живот, о њима морамо водити бригу. Међу њима су мит о материнској љубави, о младости, срећи, интелигенцији, моди, моћи, лудилу, који су део целине назване индивидуални митови. Под одредницом „колективни“ нашли су се мит о техници, тржишту, расту, глобализацији, тероризму, рату, раси...
На питање зашто, док говори о свету, углавном спомиње потрошача, конзумента, као да нема правог „живог човека“, у шта су се уверили и посетиоци сајамске трибине на којој је представио књигу, Галимберти кратко објашњава:
„Још је Маркс говорио да, када иде Берлином, види генерале, службенике, раднике, трговце, и више не види човека“.
Оболеле идеје
Да будућност није ружичаста, јасно је већ по снази и деловању „идеја које су оболеле“ и потреби да се о њима пише. Ипак, то да ли има оптимизма и може ли савремени човек против сопственог мита о техници, против машине која га све више замењује — за угледног филозофа више није дилема:
„Не, човек не може победити технику, ни на који начин. Зато што већ сада, у том односу човека и машине, главну реч води машина. Реч је о једном пакленом механизму рационалности, механизму тржишта, у коме је човек постао неко ко опслужује техничке апарате. Дуго смо мислили да се техника налази у рукама људи, данас је јасно да је то облик у коме свет постоји. Ми смо постали опслуживачи машина и апарата. Техника данас подразумева да морамо да будемо ефикасни и продуктивни, захтева да остваримо максимални број циљева уз минимална средства. И све то што пре“, недвосмислен је Галимберти.
Угледни Италијан не нуди више оптимизма ни када је реч о побуни као могућем излазу из овако успостављеног света.
„Треба да престанемо да размишљамо с хришћанским оптимизмом, по коме увек постоји будућност као лек за прошлост и садашњост. То је производ хришћанске маште, ’фејк њуз‘ хришћанства, и једноставно није истина.“