Нови детаљи пљачке века: Из Бора нестале чак три тоне злата

Тачну количину злата која је од 2010. до 2017. године нестала из погона тадашњег рударско-топионичарског басена „Бор“ није могуће прецизно установити.
Sputnik

Претпоставља се да је у том периоду из погона „Златаре“ нестало најмање три тоне племенитог метала, вредног готово 120 милиона евра.

„Ствар је врло једноставна“, наводи за „Новости“ извор из истраге.

„Наиме, кампања добијања злата у РТБ се до доласка кинеских инвеститора у децембру 2018. обављала спорадично, у најбољем случају једном у три месеца. У сваком случају, великих пара је било за све у ланцу крађе тог племенитог метала“, објашњава извор.

Он каже да је званичан разлог зашто се кампање добијања злата у РТБ нису редовно обављале био да би се прикупиле довољне количине „анодног муља“.

То је сировина која се добија у току поступка издвајања бакра и која се у погону „Златаре“ касније прерађује у злато, сребро, селен, платину и паладијум.

„Међутим, недуго након што је ’Зиђин‘ преузео 63 одсто власништва у РТБ, кампање добијања злата у ’Бору‘ почеле су да се из сопствених сировина обављају готово сваке недеље“, објашњава саговорник „Новости“.

Притом, Кинези нису инвестирали готово ништа, већ су уз постојеће ресурсе увели ригорозну дисциплину, која је резултирала тиме да се готово сваке недеље у „Златари“ обавља поступак прераде „анодног муља“.

Нови детаљи пљачке века: Из Бора нестале чак три тоне злата

Украденим златом финансирана изградња луксузних објеката

„Новости“ подсећају да је из „Златаре“, по документацији коју су сачинили стручњаци Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, у периоду од 1. јануара 2014. до 1. априла 2017. године нестало скоро 900 килограма злата, вредног скоро 37 милиона долара.

„Траг злата се постепено губи од 2010. године“, наводи саговорник „Новости“.

„Постоје индиције да је у том периоду нестало око три тоне тог метала, вредног готово 120 милиона евра. Тим новцем је финансирана изградња 37 стамбених зграда на једном од најпознатијих језера на свету, на тромеђи европских држава.

Иначе, због сумње да су извршили кривично дело тешка крађа, 10. маја прошле године ухапшена су четири радника РТБ: И. С. (43), З. П. (52), Г. П. (44) и Д. М. (45). Уз њих, слободе је тада лишен и С. С. (42), бивши радник „Златаре“, као и Д. М. (44) и З. И. (49), некадашњи радници предузећа „Заштита“, које је раније обезбеђивало РТБ. У Специјалном тужилаштву за организовани криминал у Београду против њих је поступак тренутно „под ручном“, јер је тужилац коме је додељен случај у међувремену добио решење о пензионисању, тако да се сада чека избор његовог наследника.

Саговорник наводи да је потребна темељна истрага са међународним институцијама да би се доказали наводи о невиђеној пљачки злата из Бора.

„Свакако да је мањак ’анодног муља‘ утицао на то да се до 2017. године не обављају редовне контроле прераде те сировине“, наводи неименовани извор „Новости“.

Међутим, опште је познато и да је у шумама у околини Бора било смештено више десетина импровизованих топионица злата, у којима је прерађивана та сировина, која је, подсећају „Новости“, у џаковима изношена из фабричког круга РТБ.

Коментар