Сви добро памте случај када је амерички конгресмен Брајан Маст грешком честитао својим морнаричким снагама дан оснивања, уз фотографију руске крстарице „Петар Велики“. С руском хиперсоничном ракетом „Циркон“ је обрнута ситуација: у чланцима о овој ракети се често појављују илустрацијe експерименталне хиперсоничне ракете X- 51 „Вејврајдер“. И часопис „Милитери воч“ је недавно поновио грешку. Званичне презентације прве у свету ракете ове класе, руске производње „Циркон“ још увек није било. У току су испитивања и очекује се да ће ракета постати саставни део наоружања у следећих неколико година.
„Циркон“ има неколико сличности са Waverider-ом, али највероватно ће личити на индијску хиперсоничну ракету BrahMos-II, коју стручњаци основано сматрају првом извозном реинкарнациојом будућег „Циркона“ . (Фотографије можете видети ОВДЕ)
Прва руско-индијска ракета „Брах мос II“, представља копију претходнице „Циркона“ , руске ракете 3М55 „Оникс“, што говори о дугогодишњим везама руског „Завода за машинско инжињерство“ ( творца „Оникса“) са Индијом. Како будућу руско- индијску хиперсоничну ракету BrahMosII дизајнира исти биро, претпоставља се да ће она личити на „Циркон“.
Верује се да ће „Циркон“ готово сигурно бити ефикасан против свих типова бродова. Међутим постоје и одређене цаке.
Колико далеко лети „Циркон“?
Military Watch Magazine пише о „првостепеној улози „Циркона“ у модернизацији војно-морских снага Русије, али цифре које наводи, су погрешне. На пример, часопис наводи да је брзина ракете око 9 маха, а домет 1000 километара.
До сада се у медијима провлачила информација да брзина нове ракете у одређеним тренуцима лета може прећи и 8 маха. Оно што не треба заборавити јесте да се хиперсонична ракета може кретати како по високој, тако и по ниској трајекторији. На великим висинама, отпор ваздуха и топлотно оптерећење на тело ракете биће минимални, те је постизање ових брзина могуће. На малим висинама, брзина ракете биће знатно мања.
Званичних информација о домету „Циркона“ још увек нема. Постоје неке претпоставке да домет ове ракете не може бити мањи од 400-500 км.
„До хиљаду километара“ — је најоптимистичнија претпоставка. Хиперсоничне ракете сличне „Циркону“ у принципу имају знатно мањи домет, јер такве брзине захтевају више горива од брзина „економичних“ подзвучних ракета. То значи да је за достизање домета од 1000 километара неопходан значајан искорак у области материјала, термозаштите и изградње мотора.
Русија опрема лагане бродове
Аутор чланка у часопису Military Watch Magazine, напомиње да Русија више пажње посвећује изградњи релативно лаких бродова, што је тачно. Међутим, опет се појављују нетачне информацији: фрегати „Адмирал Горшков“ (ратном броду средње величине) приписали су 72 вертикална лансера, а заправо има 32 противракетна лансера комплекса „Редут“ ( брзине до 2100м/с, домета до 150 км) и 16 вертикалних лансера ударног ракетног комплекса „Калибар НК“, који користи ракете „Калибар“ и „Оникс“ ( домет за морске циљеве од 300, односно 600 километара, брзина до 3 маха) у чији састав у перспективи могу бити укључене и хиперсоничне ракете „ Циркон“.
Многи бродови и подморнице, који користе ракетни комплекс „Калибар“ са вертикалним лансерима, могу бити ојачани ракетама „Циркон“. За ове лансере се и граде нове рекете. „Циркон“ је у поређењу са „Калибром“ знатно ефикаснији у избегавању моћног вишестепеног степеног система противаздушне одбране носача авиона на рачун могућности извођења маневара у погледу правца и висине по хиперсоничним брзинама. „Калибар“ је одличан за погађање копнених циљева, али за савремену противваздушну одбрану авио-носача биће лакша мета у поређењу са „Цирконом“.
Како Руси „заобилазе“ Споразум о ракетама средњег и малог домета?
Ситуација је сложенија када је реч о двема великим серијама малих ракетних бродова типа 21631 „Бујан М“ и 22800 „Каракурт“. Верује се да ови бродови неће моћи да носе ракете „Циркон“ без обзира на то што су опремљени ракетним комплексима који су по конструкцији и могућностима блиски комплексима „Калибар НК“. Њихов ракетни потенцијал није довољан да би се могла разматрати примена озбиљног противракетног наоружања. Циљ изградње малих ракетних бродова, био је стварање покретних лансирних платформи за крстареће ракете „Калибар“ са дометом већим од 2000 километара, чије размештање на копну раније није било могуће према Споразуму о ракетама средњег и малог домета.
Ови бродови не располажу сопственим системима за откривање удаљених морских циљева, тако да могу деловати само у случају када су раније познате координате циљева (тј. само са копненим циљевима). Управо ови бродови су сјајно испунили свој задатак у Сирији.
Овакви бродови могу пловити и кроз унутрашње воде из једног мора у друго, релативно су јефтини за изградњу и сада се готово у потпуности израђују из домаћих материјала или се користе кинеске компоненте.
Постоје одређени проблеми у изградњи озбиљнијих бродова типа „корвета“ или „фрегата“, због престанка војно-техничке сарадње са Украјином, која је обезбеђивала погонске системе за те бродове. На пример, ово се односи на фрегате 22350 и 11356Р. У наредних неколико година, производња мотора за овакве бродове биће развијена у Русији, што ће омогућити да се надокнади пропуштено од 2014. године.
Када говоримо о подморницама, не могу све да носе ракете „Циркон“- на пример, ненуклеарне подморнице типа 06363, које су већ део руских војно-морских снага и користе ракете „Калибар“, нису прилагођене ракетама таквог габарита. Али нуклеарне подморнице типа 885/885 М са вертикалним лансерима, могу. Верује се да адмиралски брод типа 885 „Северодвинск“ учествује у тестирању нове ракете.
Да ли „Циркон“ може да уништи носаче авиона?
У штампи се ракета „Циркон“ понекада назива и „убицом носача авиона“, углавном америчких . Треба оставити по страни припадност једној или другој држави и размотрити да ли „Циркон“ заиста може да уништи носач авиона? На папиру, све је могуће. Ако на одвојени носач авиона, лансирате 5-6 ракета типа „Циркон“, тај напад ће са великом вероватноћом довести до уништења борбене јединице. Овај сценарио никада не узима у обзир да носач авиона не иде без пратње. Обично је реч о неопходности да се уништи читава ударна група носача авиона коју чине, осим носача авиона, бродови стражари, подморнице, авијација, која укључује и авионе са радарима далеког домета. На овај начин ударна група носача авиона обезбеђује свеобухватну одбрамбену зону у радијусу од најмање 400 км. То значи, да брод мора да открије и идентификује циљ, да се довољно приближи како би лансирао ракету, употреби „Циркон“ и да покуша да преживи, јер након лансирања у потпуности открива свој положај.
Постоје два важна момента:
- Неопходно је навођење циља споља, јер ниједан савремени брод не види иза хоризонта. Због тога су неопходни сателити или авијација која може постати мета одбрамбених авиона који штите носач.
- Могуће је да се подморница пришуња и искористи ракете, али је век откривене подморнице у савременом ратовању кратак. Наравно, можда губитак такве подморнице вреди једног уништеног непријатељског носача авиона. Али чак и при истовременом удару од стране осам „Циркона“, не постоји сто постотна вероватноћа да ће сви погодити мету. Њих је много теже срушити у односу на конвенционалне ракете, али су савремени бродови опремљени високо ефикасним системима противаздушне одбране „Aegis“ и системима последње линије одбране типа „Phalanx CIWS“. На тај начин, одређени проценат нападачких проектила биће изгубљен, а после пробијања преосталих проектила, носач авиона може и да преживи. Ово је наравно случај ако се користе ненуклеарне верзије ракете.
Нуклеарна ракета и рат без победника
Употребу нуклеарне варијанте „Циркона“, вероватно има смисла разматрати, али у сценарију рата без победника. Као нуклеарни систем за обуздавање групе носача авиона, „Циркони“ могу да обезбеде загарантовану штету потенцијалном противнику са фаталним последицама.
Једном речју, чак и тако моћно оружје, као што ће бити „Циркон“, не може да реши све проблеме и елиминише потребу за изградњом и потпуном модернизацијом руске морнарице. А Русија се креће у том правцу.