Председник Србије Александар Вучић је открио да је од Сједињених Држава чуо да је Европска унија променила став по питању Косова и да би од Београда могла тражити да призна његову самопроглашену независност.
„До сада ЕУ није постављала никакве предуслове Србији. Ми смо, међутим, од Американаца чули да се то можда променило, али желимо то да чујемо од наших европских партнера. Не могу да искључим да ће ЕУ тражити признање, али то до сада није учинила“, рекао је Вучић за бечки „Стандард“.
„Свашта може да се тражи, али дипломатија и политика су вештина могућег“, каже новинар и дугогодишњи дописник из Шпаније Владимир Станковић, који је уверен да је такав сценарио мало вероватан. Сматра и да вероватно ни ова нити било која будућа влада Србије неће признати Косово, осим ако, како каже, „не дође неки наш Подемос“, алудирајући на шпанску левичарску партију, са донекле блажим ставовима према каталонском питању.
Међутим, напомиње Станковић, свакако би требало успоставити што нормалнији суживот са косовским Албанцима, без претеране љубави, која никад није ни постојала, али уз један степен толеранције.
За позицију Србије, према речима овог новинара, који је дуго живео у Шпанији, добро је да на место шефа европске дипломатије долази човек профила Бореља, иако треба имати у виду да ће он у Бриселу спроводити политику ЕУ, а не Шпаније, једне од пет чланица Уније које нису признале самопроглашену независност Приштине.
„Али, наравно, када кроз његове филтере и критеријуме пролазе одређени ставови, сигурно је добро да га имамо тамо“, додаје Станковић.
Како наглашава бивши амбасадор и професор универзитета Душан Васић, иако се већ помиње да Борељ неће бити задужен за дијалог Београда и Приштине, него вероватно досадашња помоћница Могеринијеве Холанђанка Ангелина Ајхорст, његова улога ће сигурно бити већа него што покушавају да прикажу, а објективно је на таквој позицији где ће имати доста утицаја.
Васић подсећа на више, како каже, мудрих Борељових изјава о Косову, као и на чињеницу да је као шеф шпанске дипломатије одиграо пресудну улогу на скуповима, попут оног недавно у Бугарској, када је Приштина покушала да се прикаже као држава.
Он је ту био неприкосновен и успео је да одржи чврст став, а према речима Васића, доследан је био и по питању Венецуеле, када је Европски парламент, иако то није његова надлежност, донео одлуку да прихвати Хуана Гваида као вршиоца дужности председника, што је повлачило именовање амбасадора.
„Али је Борељ рекао ’не‘“, каже Васић.
Разлика између Косова и Каталоније
Као још један важан моменат бивши амбасадор наводи објашњење Бореља да је разлика између Косова и Каталоније у томе што су Албанци, за разлику од Каталонаца, национална мањина која већ има своју државу. Станковић се слаже да је то веома битна разлика и додаје:
„По некој логици, а можда је јеретички рећи, ако се узме тај критеријум, Каталонци имају милион пута више права да буду независна држава од Косова, јер немају алтернативну државу. У Европи нема нације која има две независне државе, то је принцип који је неприхватљив“.
Васић додаје и запажање Бореља — да без војне интервенције на Косову не би ни било проглашења независности. Ипак, објашњава он, уколико би Србија, хипотетички, признала независност Косова или би такву одлуку изгласала Генерална скупштина УН — и Шпанија би то прихватила.
Рајко Петровић са Института за европске студије подсећа да је својевремено бивши шпански премијер Маријано Рахој изјавио да Шпанија не би признала Косово, чак и да то уради Србија, али да је Борељ, приликом посете Београду пре пар месеци, рекао да у таквој ситуацији Шпанија, ипак, не може бити „већи католик од папе“.
„Шпанија је, ипак, оваква каква је, иако је 1999. године била део коалиције која је бомбардовала СРЈ, у овом тренутку највећи савезник Србије у западној политичкој хемисфери и наша земља треба да то користи и поштује“, наглашава Петровић.