Сенат САД убедљиво је гласао за ратификацију пријема Северне Македоније у НАТО и очекује се да ће Северна Македонија постати 30. чланица тог војног савеза у децембру, на састанку лидера Алијансе у Лондону.
Не напредак већ — експлоатација
На питање зашто је свака земља на овим просторима пожељна и добродошла у НАТО, без обзира на степен развијености и напредак у реформама, док су ЕУ и бенефити чланства у заједници европских држава, по свој прилици, недостижан циљ, политиколог др Јелена Вукоичић за Спутњик одговара да је историја показала да велике силе на Западу заправо никада није интересовао напредак малих држава, већ искључиво експлоатација малих народа и држава.
„То видимо како на примеру САД тако и на примеру моћнијих држава Европске уније, које на различите начине експлоатишу чак и мање моћне чланице ЕУ. Када је у питању Балкан јасно је да је приступни процес завршен. Дакле, да ове државе које су остале на вратима Уније највероватније никада у њу неће ни ући, односно неће постати пуноправне чланице. Могуће је да ће те државе, попут Северне Македоније, бити чланице некаквог ’последњег круга‘ о чему се већ доста причало, некакве западнобалканске царинске уније, која би можда имала и неке везе са ЕУ, али пуноправно чланство не можемо да очекујемо“, категорична је Вукоичићева.
Ширење Алијансе исплативо
Када је реч о НАТО-у, наша саговорница сматра да је јасно да је реч о политици двоструких аршина.
„То звучи неправедно, али врло логично. Наиме, НАТО се на Балкану шири, а Америци је стало да савезу приступе нове чланице, јер је то, између осталог, лукративан бизнис. Американци продају своје оружје, а свака нова чланица представља и нови допринос НАТО каси. Поред финансијске користи, Америци и НАТО-у је стало да заокруже своју доминацију на Балкану, иако су већ доминантни у овом делу Европе. Они неће сматрати да су испунили свој циљ док све државе у Југоисточној Европи и на Западном Балкану не постану чланице НАТО-а. Зато мислим да ће улазак Северне Македоније заправо повећати притисак на Србију и БиХ, јер се зна да БиХ још није ушла у НАТО искључиво због Републике Српске“, примећује наша саговорница.
Празне фразе
Иако НАТО званичници често говоре да поштују војну неутралност Србије, то су ипак декларативне, празне фразе, додаје Вукоичићева.
„Не могу они да се шире и да им буде свеједно што тамо једна Србија и једна Република Српска не пристају да постану део тог конгломерата. Зато верујем да и у том контексту треба посматрати улазак Северне Македоније у НАТО. Они улазе у НАТО пред крај ове године, следећа година је у Америци изборна, па ширење НАТО неће бити у фокусу, али одмах након тога очекујем повећане притиске на нашу земљу, а нарочито на Босну и Херцеговину, где ће се користити Дејтонски споразум и институција високог представника да се Република Српска склони и да се БиХ увуче у НАТО“, упозорава наша саговорница.
У том случају би Србија била потпуно окружена чланицама Алијансе, јер је НАТО-у дефинитивно циљ да у потпуности загосподари овим регионом, што значи да све земље у овом региону буду његове чланице, закључује Вукоичићева.