Зато се треба надати да је податак о Београду као четвртом граду са најзагађенијим ваздухом на планети, који је објавио „Ер вижуал“, један од популарних портала који се баве квалитетом ваздуха у свету, кратког даха. Колико до наредног уторка, када се очекује промена времена.
Према речима начелника Одељења за контролу квалитета ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине Миливоја Јовановића, таквим рангирањем се не баве званичне светске институције задужене за ту област, баш зато што је концентрација суспендованих честица ПМ 2,5, односно честица величине до 2,5 микрона и оних до 10 микрона веома варијабилан елемент. Он у многоме зависи од доба дана, годишњег доба, метеоролошких услова, географског положаја, па је немогуће квалитативно упоређивати вредности тог параметра, објашњава саговорник Спутњика.
Тренутни подаци нису релевантни
„Нико не може да каже да је Београд био најзагађенији искључиво преузимајући податке из мониторинга који је обавила управо Агенција за заштиту животне средине у Србији. Легитимно је да користе наше податке, али ти подаци улазе у калкулације разних веома квалитетних индекса и не могу да значе ништа на часовном нивоу“, каже Јовановић. Он сликовито објашњава да је немогуће поредити ситуацију у једном граду у току зимског периода са неким другим где је у том тренутку лето, када нема потребе за грејањем, па је и аеро-загађење вишеструко мање.
Зато подвлачи да се тренутни подаци, какве је користио „Ер вижуал“, не могу користити за оцењивање квалитета ваздуха у неком граду, јер је за то потребно укрштање релевантних података на годишњем нивоу.
Ти годишњи подаци о квалитету ваздуха у Србији, међутим, нису нимало утешни.
„Последњи валидан извештај који је Агенција урадила је за протеклу 2018. годину и ту се види да је, пре свега, Ваљево већ годинама на врху те листе градова са највишим средњим годишњим концентрацијама суспендованих честица ПМ 10, али и по броју дана са прекорачењем тог истог загађивача. Затим следе Ужице, Сремска Митровица, Краљево, Београд, Суботица, Панчево, Смедерево, Косјерић. Сви они спадају у трећу категорију градова са прекомерно загађеним ваздухом, која захтева доношење мера за смањење аеро-загађења због обавезе да бринемо о здрављу грађана“, објаснио је Јовановић.
Српска престоница, један од неславних јунака ове приче, у периоду од 2010. до 2018. године, осим 2014. године, имала је прекомерно загађен ваздух, углавном због повећаних концентрација РМ10, али повремено и због повећаних концентрација азот-диоксида.
Невидљиве су најопасније
На питање шта је најчешћи узрочник таквог загађења, начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине каже да су у Србији, као и у региону, па и у свету то такозване суспендоване честице ПМ 10 и ПМ 2,5. Реч је о честицама величине до 10. односно до 2,5 микрона. Сликовито речено, пречник им је мањи од једне седмине људске длаке.
„Читав свет је оптерећен тим загађивачем и Србија није изузетак, знајући да су фосилна горива, пре свега угаљ, потом и мазут, још у употреби и да је то оно што највише доприноси аеро-загађењу када су у питању ове честице, односно када је у питању квалитет ваздуха“, истиче Јовановић.
Одговарајући на питање о последицама по здравље људи, он подсећа да је Светска здравствена организација ПМ 2,5 прогласила најопаснијим загађивачем у ваздуху. За њега се везује и највећи број здравствених проблема широм света.
Отуда су ових дана када је загађеност ваздуха, нарочито у Београду, била велика, лекари апеловали на људе који имају респираторне тегобе, пацијенте са кардиоваскуларним проблемима и онколошке пацијенте са малигнитетима плућа да преко дана не излазе из куће.
На питање какве мере држава треба да предузме како би превладали прекомерно загађење ваздуха, он указује на то да мере зависе од узрока загађења.
„Негде је то саобраћај, углавном су то индивидуална ложишта и мање енергане које су доминантне зими. Спектар мера је огроман, али пре свега, треба смањити емисије, а то значи смањити коришћење фосилних горива у неадекватним пећима, ложиштима, енерганама, да би се од године до године осетило побољшање. Немогуће је проблем аеро-загађења нигде у свету, па ни у Србији решити за годину дана“, напомиње саговорник Спутњика.
Али за 10 година се, како каже, може рапидно побољшати стање квалитета ваздуха, самим тим и избећи негативан утицај на здравље људи.